Iguana

Како музика утиче на људски мозак

224217. фебруар 2018.

Од самих прапочетка човек се служи музичким изражавањем. Основа музике коју чине тон и ритам дубоко је уграђена у људску физиологију. Рад нашег срца и наше дисање одвијају се у ритмичким процесима. Док говоримо, користимо се тоновима који се разликују по јачини ‒ од тиших, до врло гласних.

Можемо закључити да је музика одувек била део нас и да смо ми одувек били део музике. У складу са тим, спектар утицаја музике на човека веома је широк.

Вибрације звука делују на све процесе у мозгу и тиме директно утичу на когнитивне, емоционалне и телесне функције човека. Ако равну површину покривену песком третирамо звуком, она ће се организовати у обрасце који могу бити лепи и симетрични или пак сасвим неповезани, што зависи од фреквенције, јачине, квалитета, извора и других обележја. Певање може на сличан начин деловати на тело, опуштајући га или оснажујући га.
Звук утиче на телесне ћелије и органе па не чуди што су истраживања показала да музика делује на стање свести, хармонизацију десне и леве стране мозга, на крвни притисак, циркулацију, дисање и друге процесе који се одвијају у телу.

Музика утиче на људско понашање тако што делује на мозак и телесне структуре, а тај утицај може се измерити, предвидети и идентификовати, што поставља темељ за научну примену музике у медицинске сврхе. Не можемо увек своја осећања објаснити нити изразити речима; понекад наши унутрашњи конфликти нису доступни рационализацији, али тада их можемо истражити и разрешити путем музичког изражавања.

Marta-koncertЗанимљива истраживања су показала да звук може утицати на позитиван развој фетуса док је још у утроби, те да деца тај звук могу препознати након рођења, и да певање труднице делује смирујуће на бебу. За старије људе је прикладна музика коју изводе велики оркестри (нпр. оркестар Глена Милера), јер их наводи на повећану будност, задовољство, и присећање на позитивна искуства из прошлости.

Када је реч о утицају музике на човеков развој и социјални живот, она углавном позитивно делује на лични и друштвени развој младих, подстиче социјализацију, самопоуздање и позитивније ставове према животу.

Када је у питању човеков интелектуални живот, доказано је да слушање музике ‒ а поготово свирање неког инструмента ‒ позитивно утиче на наше мождане функције. Слушање и стварање музике снажно делују на развој креативности код човека. Музика је благотворна и за човеково душевно расположење и емоционални живот.

Постоје неки показатељи да се музичке ознаке дура и мола могу повезати с радошћу, односно тугом; да бржи, одсеченији ритмови више побуђују достојанствена расположења, а течнији, блажи ритмови радосна осећања.

Истраживања су такође показала да треба слушати што разноврснију музику. Класична музика, поп, рок и латиноамерички звукови позитивно утичу на расположење и здравље. Класична музика има позитиван ефекат на депресију, тескобу. Побољшава способност да се на нешто усредсредимо, побуђује креативност, поспешује памћење, позитивно утиче на имунoсистем. Латиноамеричка музика својим ритмом је добра за мотивацију и делује против меланхолије. Добар учинак на човека посебно има инструментална музика, јер певање (зависи какво) понекад може изазвати стрес. Показало се да кантри музика има добар утицај на људе са менталним и душевним проблемима.

MajaС хеви металом или техном ствар је нешто другачија. Те врсте музике могу чак негативно утицати на људско здравље. Електронска музика или хеви-метал у неким случајевима могу помоћи у решавању негативне енергије и фрустрација, али треба знати да таква музика повећава откуцаје срца и крвни притисак. Једно истраживање је показало да уз дуготрајну изложеност електронској музици и индустријском хеви-металу не успевају расти биљке.

Различитим људима одговарају и различите врсте музике, па тако постоје особе које не могу да поднесу класичну музику јер их она иритира. Неким људима више одговара поп или рок, који уједно одлично делују против досаде или монотоније.

Музика, осим што је самостална уметност, врло често долази и комбинована са другим видовима уметности, и као таква може појачавати утицај тих других видова уметности. Филмска музика појачава доживљај филма, ствара атмосферу у филму, одмах по музици знате који филм гледате, да ли хорор или комедију, а да и не знате наслов. Чак и у сликарству класична музика појачава утисак слике, а неки модерни писци данас чак користе музичку подлогу уз књиге.

Захваљујући бројним истраживањима и документованом праћењу примене ове науке, данас је музичка терапија посебна професија која обухвата низ приступа, филозофија, метода и на музици заснованих интервенција.

Бранислав Јарић (РТС)