Srecni Praznici

Бумеранг опасног отпада

elektronski otpad27. октобар 2018.

Управљање отпадом има за циљ да смањи ризик по животну средину. Међутим, на неуређенe депоније у Србији, тј. сметлишта, опасан отпад доспева и из кућног отпада. То је најчешће амбалажа у којој су биле разне хемикалије за одржавање хигијене, лекови са истеклим роком употребе, батерије, штедљиве сијалице са живом. Грађани заправо и немају где да одложе такав отпад јер нема организованог сакупљања. Тамо где га има, то је изузетак, а не правило.

Фармацеутски отпад из кућних апотека требало би да се одлаже у апотекама, али то не функционише и ретке су апотеке у Србији које то спроводе у пракси. Од опасног отпада који потиче из домаћинстава најдаље се отишло са рециклажом електричног и електронског отпада, а поједини рециклери на позив грађана долазе да откупе ову врсту отпада.

Опасан отпад стиже чак и до нових санитарних депонија, управо зато што се пре одлагања не обавља његово сортирање, тако да се одлаже и оно што не би требало. Уколико је место одлагања сметлиште ‒ на коме се отпад повремено запали и штетне материје продру у земљиште и подземне воде ‒ загађење животне средине је готово неминовно, напомиње Александра Божовић у прилогу за РТС. Опасним отпадом, у најширем смислу, назива се отпад који по свом пореклу, саставу или концентрацији опасних материја представља претњу по животну средину и здравље људи.

„Сваки отпад који садржи опасне и штетне материје може да се шири у околину, било да продре у подземље, било да се развејава у облику честица ‒ што је још горе уколико до тога долази после спонтаног горења и експлозија на депонији. Нарочито је лоше када штетне материје које су раствориве продру у подземне воде или доспеју у површинске воде. Није исто уколико је неки тешки метал растворив или нерастворив, јер од тога зависи да ли ће ући у процес пољопривредне производње, у ланац исхране и тако доспети до људи", каже др Слободан Тошовић, саветник министра заштите животне средине Републике Србије.

Код нас се по околини деценијама разбацивао свакакав отпад, не само комунални, већ и индустријски. Тако је и опасан „историјски отпад", како се назива јер се дуго гомилао у индустријским постројењима, завршио не само унутар фабричких дворишта, магацина и слично већ и на сметлиштима комуналног отпада и у водотоцима. У том отпаду има органских растварача, полихлорованих бифенила, боја, азбеста, шљаке, отпадних уља, емулзија и разних других штетних хемикалија.

Што се тиче опасног отпада који је пореклом из индустрије, а индустрије су највећи генератори опасног отпада, ту има много сложенијих и опаснијих ствари од ових о којима ми говоримо кад је у питању опасан отпад из комуналног отпада. Ту може да буде много органског отпада, посебно оног који се тешко разграђује и који разним путевима може да дође у ланац исхране. То важи и за многа неорганска једињења, посебно тешке метале", објашњава др Тошовић.

Индустријски отпад треба уклонити и пре него што се простор неке фабрике уступи другим корисницима. У том отпаду најчешће се могу наћи: никл, кадмијум, олово, хром, арсен, али и цинк и бакар, који могу бити штетни у великим концентрацијама. Посебан проблем представљају полихлоровани бифенили или скраћено ПСБ једињења која су најзаступљенија у трансформаторима. Полихлоровани бифенили синтетизовани су у Америци двадесетих година 20. века, а у Европи су забрањени 2001. године због могућег канцерогеног, мутагеног и тератогеног дејства. Иако је рок за збрињавање тих једињења код нас 2019. година, није реално очекивати да ће то моћи да се заврши до тада. Међутим, после 2025. биће на снази потпуна забрана употребе ПСБ једињења.

„Данас у животињском свету имамо акумулирану велику количину ПОПС (РОРс) хемикалија, на пример ‒ у китовима убицама, фокама, морским псима. Што је животиња на вишем нивоу ланца исхране ‒ она више тога акумулира. ПСБ је такође ПОПС хемикалија, коришћена у трафо-уљима зато што је добар изолатор. Такође је и добар заштитник дрвета. Људи су чамце и ограде мазали ПСБ-ом, значи да постоји у нашем окружењу. Касније је утврђено да се акумулира у организму, у масним ткивима и да као такав делује канцерогено. Тог отпада и даље има. Исто тако, ако имате трафостаницу која још има ПСБ, а и даље је у добром стању, ви је нећете мењати до тренутка док она више није за употребу", каже др Слободан Тошовић.

Биљем против отпада

„Биљке могу да апсорбују одређену количину токсичних материја. Постоје биљке које се и користе да би се урадила ремедијација, да би се очистио одређен простор. Проблем је у томе што онда те биљке постају опасан отпад. Биљке које немају способност да врше ту апсорпцију у ствари не прихватају токсичне материје, јер су оне отровне за њих као и за остала жива бића. Чак и уколико те токсичне материје доспеју у ове биљке, а то може да се деси у свим деловима ‒ од корена до плода, то буду мање концентрације од оних које се нађу на самим пољопривредним површинама", каже др Слободан Тошовић.