Iguana

Бунт бе(с)з разлога

07. март 2017.

07.03 stamenkovil„Двадесети век нам је показао да се може неко време владати читавим народом, неко време са делом народа, али не може се владати целим народом читаво време. Наш свет ризикује експлозију и имплозију. То морамо променити...“ 'речи су Ерика Хобсбаума, једног од највећих историчара прошлог века, и истовремено један од најдоследнијих и најутицајнијих марксистичких мислиоца.

Ово је мишљење остатка света које искључује наш универзум, од Табановца до граничног прелаза Богородица, где преовладава другачији став. Никола Груевски покушава да „дебатира“ са Хобсбаумом и промени његову мисао. Ако анализирамо његове политичке потезе и активности странке чији је лидер, можемо закључити да он верује да је могуће владати једним народом читаво време.

Потребно је проневерене народне паре, десетковану економију и уништене људске судбине поставити као национални интерес. Да ли је могуће прокренути стварност? У македонском друштву се показало као могуће. Све што је познато као парадигма вредносног система преокренуто је у функцији опстанка на власти. Као основно средство за постизање циља је заробљавање и злоупотреба ВМРО ДПМНЕ од стране неколико појединаца. У моделирању Македоније по свом укусу као корисно средство показао се и партиски декор, коалиција „За подобра Македонија“ предвођена личностима изграђених на истим вредносним основама.

На пример, представник Рома је стилом и образовањем на нивоу уличног разбојника а увек је део власти. Он никада и никоме не објашњава како је заслужио титулу вечитог посланика. Украс криминалне коалиције је и Србин, десетгодишњи парнер ДУИ-а. Иста особа у одбрани македонске државе (и личних интереса) показао се већи патриота од Јане Санданског, Ванча Михајлова и Ћосета заједно. Јавно позива опозицију да не коалицира са терористима, дојучерањим партнерима, а истовремено је део Владе која је признала независност Косова и одобрила пријем Косова у УНЕСКО. Довољно су ова два преторијанца да би схватили ко подржава Груевског. Данас је свима у Македонији јасно зашто служе медиокритети и полуинтелектуалци у политици. Њихова једина улога је да слушају и извршавају наређења без размишљања. На првом месту је тржишна вредност која не кореспондира са људским капацитетима, јер би у супротном случају смањио вредност на политичкој берзи.

Цена продаје

Која је цена да се продате у политици? Морам бити искрен и признати да разумем већи број људи који се баве политиком ради личног интереса. За њих то представља животну егзистенцију и једино место где могу добити друштвено признање без валоризације никаквог труда. Али никако не могу разумети председника државе, универзитетског професора, који гази све правне и моралне принципе и себе стваља у руке једне криминалне банде. Зато се и питам да ли више постоје границе? Коју цену треба палтити Ђорђе Иванов за сва понижење која му „породица“ ставља на терет? Када би се присетили да је пре једне године одобрио срамну аболицију са жељом да спаси кривичног гоњења политичаре из владајуче странке. Срећом, али и непажњом ДПМНЕа, грађани су се организовали у покрет који је спречио да се амнестира криминал потписом Ивановог.

Данас Никола Груевски није дозволио да се понови грешка са аболицијом, па је на време формирао „Тврдокорне“ који су заузели улице широм Македоније. Грађанска иницијатива „За заедничка Македонија“ има улогу да спречи стварање неке нове Шарене револуције. Пљачка македонског народа мора да прође без санкција под паролом унитарности државе. У најновијем речнику македонског језика, под словом „У“ можемо сазнати да је унитарност реч која означава криминал већи од 100 милиона евра који се третира као двојезичност у одбрани имена државе.

Не могу ни замислити каква би држава и народ постали да смо спонтано демонстрирали за све што је важно, са истим жаром као са страначним наређењем. Шта је важније од протеста за чисти ваздух? На такве се идеје гледа са подсмехом, иако сви дишемо исти ваздух. Да ли људи стварно нису свесни да један од разлога појаве канцера је управо загађени ваздух, а не Платформе и лажна политичка обећања. Да ли постоје протести за инсулин сумњивог квалитета? Имамо ли бунт против ГМО хране? Колико је важно питање вакцинације и слободног избора? Да ли имамо протесте против малтретирања радника у приватним компанијама? Не, ми немамо револуцију за бољи живот. Немамо јер је ми и не тражимо.

Милош Стаменковић