Iguana

Даме и господо Срби у Македонији – пар питања за вас

18.07.2017 dragan milosavljevic18. јул 2017.
Срби у Македонији имам пар питања за вас. За почетак дођавола где сте? Овде сте а опет нигде вас нема. Не свиђа вам се друштво или вас нешто друго мучи? Ви би радије да будете анонимни или да, ако може, мало избегнете незгодна питања? Хоћете да место мене питање постави Били Питон, можда буде разумљивије тада?

Хајде да видимо: "Где сте бандо покварена"? Свуда сте е не постојите. Задњи попис становништва каже да у овој земљи живи неких 40 „сома“ Срба. И не нису то само горштаци са Скопске Црне горе. Они што нас као брукају јер и даље упорно причају на српском и што упорно славе своје старе српске славе.

Где смо ми у главном граду? Бар половина Срба у Македонији живи у Скопљу мада никo их није видео до сада.Изгледа да су се добро сакрили. Не мора да брину, нико их не може извући из менталних рупа у којима су се сакрили. Али од кога, од чега, зашто су се сакрили? Да ли се стиде нечега? Можда је сувише напорно бити Србин данас? Хајде ниткови, одговрите на просто питање – зашто бежите од себе? Зашто најмање двадесет хиљада људи које повезује исто порекло, а живе у граду који уздуж и попреко пређеш за сат времена, немају контакт једни са другима. Да ли је то тако тешко, или можда опасно? Није ни једно нити друго знам, но ко сме Србину да држи предавања о томе шта је и шта сме бити тешко и опасно зар не? Уморили сте се ових глупих питања? Чекајте, имам још. Зашто кад сте у друшву других Срба не говорите на српском језику? Кад вас питају какав је српски језик, без размишљања одговарате да је то најлепши језик на свету, да су песме на српском савршене, да се слогови изговарају тако привлaчно, да је сам српски језик уствари музика. Ал кад сретнете свог сународника, насамо или у друштву Македонаца, Турака, Кинеза све једно, ви би међусобно радије и на енглеском причали него на српском.

Није згодно јел тако? Не знате баш најбоље српски па не би да се брукате. То рецимо није никакав проблем Турцима у овој земљи. Турци из Турске једва да могу разумети турски језик наших македонских Турака, али све једно наши Турци међусобно причају на том исквареном, смешном али ипак турском језику, зар не? Не мисле да је глупо, да је фолирање, да ће неко да им се смеје, или можда да их осуди због тога. Власи исто, Роми наравно, Бошњаци тако јасно, о Албанцима да и не говоримо, ал се Срби стиде јелда? Радо певате српске песме, јер побогу у Македонији сви радо певају српске песме, и онда, док се деракате покушавајући да звучите исто као Милан или Бора, као Жељко или Цеца (зависи од укуса нажалост) немате проблема да изговорите српске речи. Међутим кад музика стане, на занимљив начин оде у неповрат и ваша љубав за језик на којем су радо говорили ваши дедови и ваше баке, ваши очеви и ваше мајке.

Ви се радо дружите са свима. Космополити, рафинирани, образовани, сви вас воле и свуда сте радо виђени гости.... Али нема вас на српским дружењима. Нема вас тамо где се Срби међусобно упознавају, где се прихаватју, где се воле, где заједно раде оно што и иначе ради сав нормалан свет. Нема вас наравно јер српских удружење скоро и да нема, јер српских клубова нема, јер Срби не знају да постоји нешто тако скупоцено као што је љубав и поштовање за заједничку баштину, Срби не умеју ни да се договоре, ни да се сретну, чак ни да питају шта то није у реду са њима. Али нема вас, и зато што је то напорно, можда, по неким и нечијим оценама политички некоректно, сумњиво и декадентно. Мислим, који ћеш мој, шта то имају Србенде да се друже? То мора да је секта некаква, мафија и масонске ложе. Зар није тако непознати Срби моји?

А кад вас зезатори провоцирају шта то имају Срби, због чега се поносе, зашто замишљају да су нешто посебни, шта ви радите? Поштено се надркате па их опалите у лице истином -. Никола Тесла је наш дрекнете. И Пупин исто. Иво Андрић, Меша Селимовић. Кажете Десанка Максимовић је наше горе лист. Милош Црњански. Помислите мало да не би испали глупи јер то је злочинац наравно, онда скупите храброст и кажете и Емир Кустурица је наш. И Неле Карајлић исто. И Балашевић мада се он стиди али то је већ његова несрећа. Играмо кошарку најбоље у Европи, скоро исто ко и амерички црнци. Децанијама смо шампиони у ватерполу, одбојци, Ивана скаче више од осталих док Ноле губи меч једном у три године а и тада зато што је неугодно Фадерера драти увек и свуда, па публика га, о боже, тако много воли.

Па онда размислите мало због чега се још поносите и са ужаерним очима додате: зато што смо се увек и свуда борили за слободу и правду, зато што смо мрзели више од свега лицемерје и туђа правила за наше властите животе. И баш зато смо се борили у два светска рата на правој страни, а били смо у праву и недавно када су лицемери тврдили да нисмо, да смо слепи при очију, да смо луди затоа што волимо своје и судили нас зато што имамо храбрости да верујемо у начела више него у интересе.

То им кажете и одете пркосно у шетњу кроз ноћ. А већ сутрадан упаднете у пристојно друштво где неки болесник Србе сасвим озбиљно ставља у исти кош са геноциднима, злочинцима свих врста, који их пореди са средњевековним племенима и ето вас како ћутите и климате потврдно главом. Као, па добро сад, ете има истине у вашим речима господине мада можда мало и претерујете. Кад вас нитков пита шта, да нисте можда и ви део тог народа лудих психопата ви се још више стиснете уз зид па онако стидњиво одговоите. Јесам нажалост, али добро па и не баш. Само са очеве стране, мада кад се размисли и то је сумњиво. Мислим да је деда уставри био Мађар али морао је да се претвара, таква су била времена, знате...

Немам више питања за вас пријатељи моји српски. Ни одговора немам више. Али и даље желим да се видимо и упознамо. Да се у очи погледамо без стида и срама. Да се за руке ухватимо....
Драган Милосављевић