Iguana

Србима треба искреност пред огледалом

18.07.2017 dragan milosavljevic23. јул 2017.

Каже мени мој другар Милутин - добар си ти стари, умеш са речима, лепо све сложиш и напишеш и још успеш да испровоцираш људе, да се мало замисле, чак да се неко и наљути, као онаj момак што је хтео главу да ти разбије јер си питао јавно „Где сте Срби“?

А питао сам, искрено, нема ту шта, стварно ме занима где су, јер ја их једноставно не видим. Не могу да их “нањушим” никако, иако сам чуо да постоје у овом граду и у овој малој земљи и да су чак неки од њих врло познати, богати и утицајни. Ко зна, можда је у мени проблем па не умем да их пронађем и разазнам у гомили, можда сам ја слеп при очију и чак суманут до бола, мада ми у радној књижици упорно сваких 18 месеци потврде и овере печатом да сам и физички и ментално здрав и самим тим способан за рад и напредак у каријери.

Али добро, ево признајем – погрешио сам. Није требало да постављам неумесна питања, да се еготрипно разгоропадим и патетичним гласом дрекнем: Где сте Срби?! Зашто се скривате по подрумима и чамите у илегали, зашто се не познајете са другим Србима, зашто не причате на српском језику, зашто се добровољно одричете једног изузетно важног дела властитог идентитета, зашто се снебивате у школи, на факсу, у полицији, у болници. Или у било којој институцији када неко овлашћен и важан, након имена, презимена и датума рођења упита вас шта сте ви дођавола по националности!

Ево признајем, а није ми лако, стварно није требало све то да напишем. Јер, будимо реални, за наше очајно стање – крива је уствари Србија. Крива је та „шугава“ Влада у Београду која нема слуха за нас и наше проблеме, која нас се одрекла као лоша мати нежељеног детета и неће више једноставно да зна за наше сувишно постојање. Онда су криви у и амбасади Србије на брду Водно изнад Скопља. Те, надувене и безобразне бирократе што се скоро па наљуте када дођеш да питаш за услове стицања држављанства, или ако, не дао бог, нешто ти озбиљније од њих затреба. Крива је јасно и Република Српска јер је онима у Београду важнија од нас - јужних безначајних у расејању, а пред богом и светом се огрешила и Црна Гора коју је вечни Мило откинуо у зао час и приморао српске главешине да преко наших леђа муку муче, тражећи начина како да се спаси српска ствар бар онај део „монтенегрина“ који се још увек од заблуде пробудити може.

Да ли је тако Срби? Да ли су ови горе поменути елементи истински кривци за наше непостојање у долини Вардара, за наше пропадање у сумрак прошлости? Или су у питању неки други моћници? Ево, казаћу и то – зезнули су нас Албанци. Украли нам Косово, а овде у Македонији само за себе узели сва могућа грађанска и мањинска права, раширили се по институцијама као америчке базе по свету, на стратешким местима све њихови људи, док Срби могу једино да се од муке пуше.

Власи нас исто преварише, сав је новац у њиховим подлим рукама, све те њихове фестивале и удружења финасирају без проблема, док Срби стоје на киши и на ветру немајући где и како да се окупе и виде. И Турци нас преварили, имају великог брата у Анкари, нико не сме да их пипне, знају да иза њих стоји држава од осамдесет милиона људи са другом војском по величини и снази у НАТО, све им је за пет и на месту, што се не би могло рећи за нас, јадне Србе, које нема ко да штити и брани, нити могу да се бар некоме поштено изјадају за болове које тако често трпе.

Међутим именујмо највећег зликоваца. Особито и првенствено нам је крива Америка. Мрзи нас из чисте пакости. Прво нам разби Југославију, па уништи финансијско стање санкцијама и на крају нападе бомбама и одузе на правди бога свету земљу косовску. Наравно, ови у Вашингтону посебну пажњу обраћају на Србе у Македонији јер знају да смо ми и те како опасни за њихове стратешке интересе, да можемо у датом тренутку да пресечемо коридор 10 (или осам свеједно) и заједно са Грцима упропастимо им педантно припремљене планове за контролу овог дела Европе.

Ту одмах треба додати да нас и бриселски пацови не воле, да нам врше разне подметачине и цинично нас блокирају на путу ка бољој будућности. И најзад, мада сасвим случајно на крају, обманули су нас Руси и онај њихов диктатор Путин коме су српски православци веровали и у њега се клели, а он их нечасно издаде и остави у рукама подлог непријаеља.

Нећу да причам о Кинезима и њиховом греху, доста је и ова интернационала коју сам изнад набројао и поштено раскринкао пред светом. Радо бих се међутим, вратио у македонско двориште и показао оптужујућом руком на наше овдашње српске вође, на оне две, три партије што номинално претставаљају и штите интересе српског корпуса у овој држави. Исто, наклеветио бих локалне Србе богаташе, који су успели у животу а ништа од своје лове не дају за српску ствар. Затим Србе директоре великих компанија, разни мање или више успешни глумци, режисери, новинари, писци, музичари и слични што су своје име у славу подигли до небеса, а за српску браћу и сестре баш их заболе непоштена, трома и себична србадијска гузица.

Све то стоји и све је то тако. Не без ироније покушао сам бираним речима да јавно оптужим спољног непријатеља и домаћег издајника због чије субверзивне делатности, српски живаљ у сунчаној земљи страда, губи свој оријентир, пати усамљен и као на оној успореној траци у фабрици чоколаде, силази са историјске позорнице право у мрак заборава. Ово задње, ипак најозбиљније тврдим и притом се бојим да, како смо кренули, управо идемо тамо доле, у тамницу из које нас нико више извући не може.

Али опет. Уместо да тражимо кривце свуда око нас, уместо да усплахирано окрећемо главу према некоме тамо горе или тамо доле, лево или десно, напред или назад, мислим да је много часније бар једном погледати у оно јадно огледало у рођеној кући и да тај прст оптужбе, навикнут да се увек устремљује према другима, овај пут упутимо ка себи и мирне главе изговоримо речи које и боле и спасавају у исто време: Крив/а си брате/сестро - ти. Ти и нико други. За почетак мислим да ће и то бити сасвим довољно.

Драган Милосављевић