Iguana

Дневник заблуда: Политичари и стручњаци

05.08.2017 Slobodan-Maldini05. август 2017.

Недавно сам учествовао у разговору на тему “Политика, струка и наука у архитектури”. Учесник у дијалогу, наш угледни историчар архитектуре, подсетио ме је на недавни интервју који је дао први потпредседник Владе Ивица Дачић познатом новинару и уреднику Миломиру Марићу.

У том интервјуу Дачић је говорио о згради Генералштаба. Наиме, амерички председник и бизнисмен Доналд Трамп изразио је жељу да изгради хотел на месту бомбардоване војне зграде. За ту локацију спреман је да плати 70 милиона долара. Као и пре десет година, Трамп је вољан да у Београд уложи велики новац. Али, како је рекао Дачић, овој реткој пословној прилици супротставио се “неки музеј” који каже да на том месту треба саградити зграду истог облика као што је претходна, али то није могуће. На то је Марић напоменуо да је зграду Генералштаба “пројектовао Брашован”.

У првом моменту мислио сам да се ради о некаквој суптилној шали двојице иначе врло обавештених и упућених саговорника. То ме је навело да закључим да је архитектонска струка пала на ниске гране када се њом спрдају високи представник политичког естаблишмента и угледни новинар. Међутим, убрзо сам схватио поразну чињеницу: да други најобавештенији човек у Србији мисли да се заштитом споменика културе у нашој земљи баве музеји, а да један међу најобавештенијим нашим новинарима заиста мисли да је Драгиша Брашован аутор ремек-дела највећег архитекте модернизма у региону Николе Добровића!

Јасно је да су политичари неупућени и нестручни, због чега од њих не треба тражити да преузму одговорност за последице катастрофалних грешака у урбанизму. Тешко ћемо позивати политичаре на одговорност због погрешних одлука градње “Београда на води”, гараже на Студентском тргу, кула код Палате “Србија”, фонтане на Тргу Славија, “Сингапура” на Макишком пољу. Али како се понашају стручњаци и припадници света науке, и то они елитни, чланови академија и научних институција?

Недавно је један познавалац архитектуре поједине представнике Академије архитектуре назвао великим штеточинама нашег урбанизма. И поред активне улоге у критиковању концепта “Београда на води” и захтева за оставку неуког београдског урбанисте, због личне користи поједини чланови ове академије, заједно са неким припадницима других струковних институција: Удружења архитеката Србије, Архитектонског факултета у Београду, у сарадњи са политичарима, спроводе дубоко погрешне одлуке у нашем урбанизму.

Иако су најугледнији академски представници, они газе основна начела струке и преузимају водећу улогу у уништавању културног и другог добра на елитним београдским локацијама и културно важним подручјима осталих градова у Србији. На несрећу, остале научне институције које би морале да се огласе и осуде те погрешне одлуке, остају неме. Јер струку, па и науку, одавно је запосела политика.

Слободан Малдини (Новости)