Iguana

Овације у Скопљу за Пецу Поповића и "Заробљено време"

 

14. април 2018.

14.04.2018 pecaСкопска премијера "Заробљеног времена" у органицији "Споне" прошла је свечано, како и доликује оваквој пригоди. Имали смо част да будемо сводоци уистину аутентичном догаћају. Сви предуслови су били ту. Пеца Поповић, прворазредни протагонист и одличан филмски продукт у режији Милана Никодијевића. Нит публике није недостајало. И то оне, пробране. Дошла је да поздрави свог љубимца, Пецу Поповића.

Дугометражни рок документарац "Заробљено време” задовољио је укусе захтевне скопске публике. Има одличних делова у филму. То су они, интимистички. Издвојимо само неке. Сцена када Пеца Поповић и његов пријатељ, рок критичар Петар Јањатовић причају о својим музичким почетцима и Николи Караклајићу. Упечатњиви су и они делови у филму када Пеца приповеда о чају у пет код мајке Влатка Стефановског и случајном сусрету са чувеном глумицом Авом Гарднер на лондонском аеродрому “Хитро”. Придодајмо још и посету Југотону, том трезору непроценљивог музичког блага.

Заслужио је Пеца Поповић овај филм. Филм о себи и својим пријатељима, врхунским музичарима, широм, бивше нам државе. А Петар Пеца Поповић био је добри дух рокенрола, те и такве, Југославије и Србије. Емоционални завичај, то је она, најчешће коришћена, Пецина синтагма, која сигурно није промакла пажљивим гледаоцима. Никад не пропусти да је искористи када говори о Југославији.

Рођен је 12. јула 1949. године у Београду, у породичној кући на Топчидерском брду, где и данас живи. Правио зидне новине још у основној школи. Први свој ауторски текст објавио у “Гонгу”.

- На оснивачки састанак “Гонга”, у позну јесен 1966, позвали су ме Војкан Борисављевић и Душан Прелевић. Ту сам упознао војника Корнелија Ковача. После II Гитаријаде на Сајму понуђено ми је да напишем текст о групи из мог краја - освајачу Треће награде публике. Добро памтим трему односећи текст куцан са два прста на машини у комшилуку. Написано предао 28. фебруара 1967. У “Гонгу” се појавио 5. априла. Скраћен, исправљен, али мој. Тада су ме отац и мајка први пут погледали мало другачије. Имао сам 17 година и неколико дана касније подигао први хонорар на благајни у згради “Борбе”, присећа се те давне 1967. Пеца Поповић.

Био је главни уредник “Џубокса” и “Рок магазина”, два тиражна листа од изузетног значаја за развитак рок сцене у Југославији. Исту мисију обавља и преко првог музичког радија 101 - Радио Београда. У дворишту његове куће "Дечаци" су постали "Идоли". Објавио "Рокописе". Са Михајлом Пантићем коаутор je књиге "Бити Рокенрол".

Добитник је награде за изузетан допринос афирмисању културе и уметности у медијима Фондације ”Тања Петровић”. О каквом се признању ради, говори и то што су добитници ове награде аутори попут новинара, филмског и књижевног критичара Милана Влајчића, култног радијског аутора Жикице Симића и уреднице емисије “Трезор“ Бојане Андрић.

Ожењен је Миром. Вегетаријанац је од осамдесетих. Шета и по шест километара дневно. Некад био звездаш. Сада прати фудбал и навија за Месија. Пише колумне у "Блицу".

На крају, Пецина мисао, која можда и највише говори о њему:

- Само се бринем да се не обрукам, зато и трајем.

Дејан Силјановски