Дневник заблуда: Призрен

Slobodan-Maldini26. мај 2018.

У политици самопрокламоване републике Косово, где је центар српске средњовековне државе преко ноћи постао центар културе Албанаца, изазива дубоку забринутост

Приштинске власти недавно су усвојиле закон којим се стари српски град Призрен проглашава “историјском престоницом Косова”. Да је ова констатација саставни део српског закона, не би изазвала коментаре код нас. Јер, Призрен је и данас српска културна и историјска престоница Метохије. Али, у политици самопрокламоване републике Косово, где је центар српске средњовековне државе преко ноћи постао центар културе Албанаца, изазива дубоку забринутост. Иако је ова констатација само још једна у низу провокација, има дубљи смисао јер изражава напоре Албанаца да у потпуности преузму све оно што подсећа на српску историју и традицију, угуше је и асимилују. Колики је значај овог историјског српског града који је пре НАТО агресије 1999. имао више од 10.000 Срба, а данас у њему животари једва неколико српских богослова?

Призрен је град-музеј српске средњовековне историје и део светске културне баштине. То је један од најстаријих градова на Балкану, настао на темељима античког утврђења Теранда. Од око 1214. у време Стефана Немањића град припада српској средњовековној држави и постаје привредно и духовно средиште. У доба краља Милутина, крајем 13. века, Призрен је постао најзначајније трговачко место у Србији. За време краља Милутина, цара Душана и цара Уроша овај српски град ковао је свој новац и у њему су подигнути бројни историјски споменици: црква Богородица Љевишка, манастирски комплекс Свети Архангели, задужбина цара Душана и други. Путописци тога доба називају га “царским градом”, а у народним песмама преноси се његово име “царског Цариграда”. Призрен је град великог броја цркава. Од оснивања Призренске митрополије 1019. подигнуто је 35 српских светиња и споменика. По предању, у граду је “било онолико цркава колико је дана у години”. Поред два поменута, значајни призренски храмови су: цркве Светог спаса, Светог Димитрија, Светог Николе, Светог Ђорђа Руновића, Свете Недеље, Светог Стефана, Богојављенска, Преображењска, Госпојинска, манастир Свете Варваре, Богословија Светог Кирила и Методија и др.

Призрен је 1999. под претњом НАТО снага напустило око 20.000 становника: сви Срби, велики број Муслимана, Рома и Турака. Они који су поверовали међународним снагама да ће их заштитити и ту остали, убијени су. Српске светиње које тада нису спаљене и опљачкане, у погрому 2004. су уништене у потпуности, а из града су протерани и преостали малобројни Срби. Агресивна, примитивна и антицивилизацијска, антисрпска политика Албанаца и данас доприноси стању у којем се подстиче уништавање објеката српског и европског средњовековног културног наслеђа. Политика Приштине је да присвоји српско културно наслеђе и затре му сваки траг који подсећа на историју Срба. До данас, ова стратегија спроводи се успешно, будући да у Призрену више нема Срба православне вере.

Слободан Малдини (Новости)