Iguana

Ко је газда електронских медија у Србији

12-licni-stav 620x030. јул 2018.

Пропадање домаћих електронских медија почело је са накарадним, пљачкашким приватизацијама, а прави суноврат и гашење на стотине радија и телевизија широм Србије настављено је када је 2. августа 2014. године Скупштина Србије усвојила Закон о електронским медијама (и Закон о јавном информисању) који је дистрибутерима/операторима омогућио да имају своје ТВ канале.

Тадашња радна група, која је писала предлог закона, била је јединствена у ставу да оператори не могу бити емитери и такав предлог је отишао у Брисел.

Али утицај ККР групе био је пресудан, па се из Брисела вратио Нацрт закона који омогућава операторима да имају у поседу, или преко повезаних лица, своје ТВ канале. Да би остварила своје циљеве и покренула Н1, ККР група је морала да излобира да се медијски закони промене. Главни посао у Бриселу за СББ је обавила једна чувена адвокатска канцеларија, која је код Европске комисије издејствовала да се предлог радне групе промени. У овој нечасној работи, штетној по Србију, учествовали су и неки људи који су тада седели у Министарству информисања.

УВЕРЕН сам да су они Влади Србије погрешно представили ефекте новог закона о електронским медијима. У то време, у септембру 2013. године, у Србији је регистрована фирма Adria News д.о.о, која се бави производњом и емитовањем ТВ програма. Оснивач и једини деоничар је фирма Adria News S.a.r l, са седиштем у Луксембургу. Ова фирма је заправо Н1, партнер Си-Ен-Ена на Балкану, иза које стоји Јунајтед група (СББ) односно ККР, чији је саветник био Камерон Мантер, бивши амерички амбасадор у Србији. Пошто сам имао све потребне информације од радне групе, увид у Нацрт закона, као и ревидирани нацрт закона Европске комисије, писмом сам се обратио госпођи Сандри Хрватин из ЕК, која ми је у мејлу дословце написала: “За Европску унију није прихватљиво да оператори буду власници ТВ канала”.

Због тога сам народној посланици Дубравки Филиповски сугерисао да у Скупштини предложи неколико амандмана који забрањују да оператори могу да буду емитери, као и да се уреди област реемитовања страних програма у кабловским мрежама. Одбијен је први амандман, а чланом 4, став 29 овог закона, који је прихваћен, утврђено је да се програми прекограничних канала не могу мењати и прекрајати. Али тај члан Закона никада није поштован и на тим каналима се пуне четири године нелегално емитује на стотине реклама домаћих компанија сваки дан, чиме је буџет Србије драстично оштећен.

То је узроковало да се угаси на стотине локалних телевизија и да без посла остане више хиљада запослених. И претходна радна група (недавно је формирана нова) за израду медијске стратегије, распуштена је јер је предложила да оператори не могу да буду власници ТВ канала. То је јавни интерес, а СББ има свој интерес, па тако у СББ мрежи нема ТВ Арене, која је конкурент Спорт клубу, или ТВ Коперникус, који је оператор као и СББ.

А ко је прави госпадар медијске сцене у Србији, могли смо да се уверимо недавно, када је СББ, игноришући РЕМ, на броју 1 у нумерацији ТВ канала, поставио своје чедо, Н1, а не јавни севис. Када је тај исти РТС 2009. године тражио да настави стару праксу и да буде произвођач програма и дистрибутер, ЕК је била против, па је РТС морао да раздвоји своју делатност и да формира нову фирму, Емисиона техника и везе. На новоизабраним члановима Радне групе за израду медијске стратегије је озбиљан и одговоран посао, од чега зависи будућност електронских медија у Србији. Колико су они спремни да се одупру притисцима, често и уценама, показаће време.

Уколико би и даље десетине прекограничних канала, као до сада, мењале изворни програм или емитовале програм из Србије (Н1 и Спорт клуб), а немају дозволу РЕМ, онда РЕМ нема потребе ни да постоји. РЕМ своју снагу једино може да демонстрира над изнемоглим и девастираним локалним медијима који немају своје заштитнике. Ни Хрватска, ни Словенија, као чланице ЕУ, немају ову одредбу за кабловске операторе у својим земљама. Да ли ће јавни интерес грађана Србије бити изнад крупног капитала и бизниса, видећемо!

РЕМ ће сада добити на важности јер ће до септембра једном од четири кандидата за национално покривање доделити дозволу која, заправо, нема никакву вредност јер су и нож и погача (покривеност и новац) на другој адреси - у ККР. Један од главних природних ресурса - фреквенције - потпуно је обезвређен јер је кабловска мрежа, преко које више од 80 одсто грађана Србије гледа телевизијске програме, у власништву америчког ККР, чији је важан човек бивши шеф ЦИА.

Прогнозирам да националну фреквенцију неће добити Н1 (њих то и не занима, али ће то искористити да жестоко нападну власт). Напротив, ако би добили дозволу, били би обавезни да поштују све српске законе, да плаћају надокнаду РЕМ, а они то не желе. А питање је због чега би то радили јер све рекламе ће се, као и до сада, емитовати на црно, поштеђени су свих инспекција и контрола, јер нису порески обвезници у Србији.

Као члан Радне групе Националног конвента о ЕУ за поглавље 10, наставићу да се борим и указујем на потребу да се медијски закони не доносе на штету домаћих телевизија. У мањини сам и нисам велики оптимиста да ће нова медијска стратегија значајно побољшати положај електронских медија.

Драгиша Ковачевић (Новости)