Ана из мог сокака

 

26. октобар 2014.

26.10.2014 sasaАна је живела близу мене. На само неколико улица од моје.

Са својих тринаест година имала је већ огромне груди, које су биле влажан сан сваком пубертетлији из нашег краја.

Права фелинијевска Лолита. Звали смо је Ана Цицката. Била је металка, па трансерка, на крају је почела да слуша турбо фолк. Музички пут и правац који је у то време био прилично уобичајен.

Отац јој је био доста сналажљив човек. Његова гаража (читај подрум) била је адаптирана као приватна продавница (колонијал) у скопском насељу Ге-Ге: Kolonial Ka-An (иницијали су изведени од почетних слова његових ћерки Катерина и Ана).

На почетку је бизнис добро кренуо. Било је од пиле млека. Ипак, чињеница да су сви тинејџери и локални швалери ишли по километар само да би куповали у Ka-An и да виде Ану која је била на каси, било је од пресудног значаја за велике редове који су се правили. Продавница је затворена. Отац је са целом породицом отишо „преко Баре" за Њу Џерси.

Ану нисам видео десет година. Пре неки дан се вратила. Отац је пожелео да свадбу своје ћерке направи у родном крају на својој груди. Једва сам је познао. Набацила је 20-так килограма вишка. Њен муж, Јован/Џо, Македонац из Џерсија. Био је малог раста, с дугом косом. По која патриотска тетоважа и зуби од порцелана попут филмске звезде.
Жеља им је инвестирају у Македонији. Отвориће кладионицу.

Саша Станишић
Скопље, октобра 2014.