Ана Николић: Памтим уз Спону

 

06. децембар 2014.

05.12.14 ana

Читам, пишем - одговарам. Добијам књигу!

Фото: Лична архива

Ана Николић, студент Филолошког Факултета Блаже Конески у Скопљу, група за француски језик и књижевност прикључила се акцији Споне Читам, пишем, одговарам - памтим. Добијам књигу! Рођена је у Скопљу, по мајци Српкиња, како каже, кући говори српски.

-Још од малена мајка је куповала књиге на српском језику. Трудим се да читам што више на српском, али промакне ми се понекад нека грешка у изговору. Волим Србију где често одем да посетим родбину с мајчине стране, то је наравно врло корисно и за језик, каже Ана.

О СПОНИ

- Најпре морам да кажем да врло често отварам Ваш портал. Он је заиста једна спона између Србије и српског народа у Македонији. Мислим да читајући овај портал добијамо информације о свим догађајима.

Не бих могла да кажем који су ми фаворити зато што волим да читам скоро све: отварам сваки наслов који ми привуче пажњу. Нарочито су ми занимљиви чланци о историји српског народа и о историјским личностима.

Интересовала сам се за ваше радионице, нарочито оне за српски језик. Живећи овде мало по мало губимо везу са матерњим језиком. Волела бих да има више чланака о српском језику и о правилној употреби истог.

ПАМТИЋУ

У 2014. Иван Босиљчић је одржао свој први концерт у Македонији. Морам рећи да сам била одушевљена њиме. Тог дана испунила ми се жеља да се лично уверим да се ради о веома талентованом уметнику.

ФИЛМ ГОДИНЕ

Филм који бих поново гледала и кои је мој фаворит за 2014. години: "Монтевидео видимо се". Сматрам да је то филм који у извесној мери описује српску историју. И то не само фудбалску већ и националну.

КЊИГА

Књига која је одбележила годину, заправо - обе књиге Жарка Лаушевића. Човек који је успео и да ме расплаче и да ме насмеје. Изузетна личност и веома талентован глумац. Волела бих да прочитам и трећу кљигу ако је буде било.

ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА

Ове године одгледала сам неколико представа. Издвојила бих ипак комад – "Медеја" коју су извели глумци из Хрватског народног казалишта. Занимљива режија Томажа Пандура просто ме је одушевила.