simpo

Рубикон страха Црне Горе

16.03.2017 Bozovic16. март 2017.

Дуготрајно робовање и рђава управа могу толико збунити и унаказити схватања једног народа да здрав разум и прав суд у њему отанчају и ослабе, да се потпуно извитопере. Такав поремећен народ не може више да разликује не само добро од зла у свету око себе него ни своју сопствену корист од очигледне штете.

Овај често помињани цитат Иве Андрића вероватно је најистанчанији израз друштвеног стања Црне Горе. Након више од четврт века "рђаве управе", осећа се задах труљења оболелог друштва. Земља распродата, а њом тумарају уморни, депресивни људи. Чини се да је мало остало од оне Црне Горе која се дуго посматрала романтичном историјском оптиком.

Црна Гора болује од трагичне располућености. Живот се провлачи између тврдих, непомирљивих идентитетских страна истог имена и презимена, а неретко и истих родитеља. На време заједништва нас подсећају обрасли путељци и сипљиви мостови којима скоро нико не пролази. Идентитетски инжењеринг заснован на смелим лажима, запењени медији убризгавају у друштвену стварност. Потамниле су традиционалне норме и вредности.

Па, ипак, није се баш све разградило. Дух отпора није згаснуо. Избегавајући пословичну динарску склоност ка преувеличавању, извесно је да је у темељима Црне Горе жилав и борбен човек. Стога, и данас сведочимо да озбиљан део народа пружа снажан отпор и пркоси свим статистикама. Примера је сијасет, али осврнућу се на један, свеж и упечатљив.

Таман када су жреци новог црногорског идентитетског поретка помислили да се прича о "пресвлачењу" Црне Горе успешно запатила у генерацији рођеној и одраслој у време њихове власти, појављују се неки "детаљи" који протресају зомбирану сцену. Таква је, на пример, слика јуниорске кошаркашке репрезентације Црне Горе која своје победе прославља блиставим осмехом, високо подижући три прста. Тој слици се "голим оком" не види извор. Необјашњива је, али је утолико лепша и упечатљивија. Не, није акценат на малом тријумфу сузбијаног идентитета. Овде је суштина у племенитом отпору који је исклијао из карактерне, историјске дубине. Еколошке.

Ретко се где тако упорно и осмишљено радило на обезвређивању херојске традиције као у Црној Гори - пркоса, побуне, мушкости у свом изворном, витешком формату. Затрпавали су се културолошки обрасци отпора, све у заградама такозване политичке коректности, а усађивао ропски менталитет. Зато је некима, између осталог, и Његош проблем. У његовом поетическом универзуму, "лудаци" побуне и отпора бујно клијају. То су они који смеју да поставе право питање, да смело и неретко сами проветре тешку "оморину" равнодушности. Има их, на срећу, још увек.

Како је могуће да се таква, по свему рђава власт одржава толико дуго? Најпре, овај тип владања се храни општим пропадањем и безнађем. Што је тога више, власт је чвршћа и сигурнија. Зато, коме није довољан само Андрићев цитат у схватању овог феномена, мора погледати у очи чињеницама. Црна Гора је земља чији су сви становници "утефтерени" у скромнију ексел датотеку, а у којој тајна политичка полиција са именом увезује досије личних потреба, страхова, неостварених амбиција, ситних и крупних преступа. На основу тога, лако се поставља и контролише политичка сцена. На делу је садејство старе, голооточке суровости, "профињене" сицилијанском подлошћу. За те "новотарије" у раду службе углавном су задужени "стратешки" инвеститори из белосветског криминалног миљеа. Дакле, овде је систематски гушена слобода било ког избора, а посебно политичког. Избори у суштинском смислу не постоје, па не можемо говорити ни о њиховим резултатима. Заправо, ради се о једном орвеловском поступку заснованом на насиљу, уценама, преварама, крађи. И свака изборна фарса последњих деценија, аминована је, чак и директно потпомогнута од стране утицајних "међународних" адреса.

Међутим, стање се мења. Почело је да се жестоко ковитла, не само на политичкој површини, већ и у метафизичкој утроби човечанства. Импулси тих промена се и овде осећају. Ближе се, али су утолико претње за мир у Црној Гори веће. Јасно је, та подрхтавања тла највише брину оног ко одавно живи по формули "секунд без власти, секунд без живота". И извесно је спреман да у тај лични, психотични суноврат сручи много невине крви како би наставио да "плива".

Виде све то грађани Црне Горе. Ипак, већи део њих прешао је Рубикон страха. Они данас храбро и радосно стреме ка оном што бити мора.

Владимир Божовић (Новости)