Поклони радост

Бечка штампа оптужује масоне

17.12.2017 bec17. децембар 2017.

У наставку говора у мају 1918. у ложи у Луцерну („Неимарˮ, број 9, Београд, 1922), М. Ј. је упознао браћу са стањем после анексије Босне и Херцеговине (у октобру 1908), када је, по његовим речима, Европа месецима била пред ратом, пише за сајт РТС-а Драган Коларевић.

Цитирао је Хермана Бара, који је тадашњи положај Jужних Словена у царевини овако описао: „Чим се који Србин, Хрват, почне ма како духовно уздизати, већ је издајник. Одржана су многа суђења онима који нису прихватали политику монархијеˮ

„Оптуживали су Србију да је са Југословенима у Монархији ковала завере против њеног опстанка. Како је то било неоправдано знали смо најбоље баш ми Југословени у Аустрији, који смо чак били незадовољни са Србијом што не чини готово ништа озбиљно у том правцу. Покрет међу Југословенима и осталим потлаченим народима Монархије био је спонтан. Они су осећали потлаченост то теже и борили се против ње то одлучније, што се и међу њима више проширило образовање и модерни демократски дух времена. Србија није била томе крива. То су показали и балкански ратови 1912-13. Србија је мислила само на своју ослободилачку задаћу у Старој Србији и Македонији. Зато се она оружала, не против Монархије. Сјајни успех српске војске против Турака, и затим против Бугара, изазвао је код свих Југословена општу радост. Освећено је столетно срамно робовање под Турцима."

Милитантни кругови који су сматрали да ће тадашње проблеме решити оружаним сукобом морали су да пронађу кривца за будући рат. За то су, по њима, били погодни Срби и слобoдни зидари. Пребацујући кривицу на њих, желели су себе да оправдају пред историјом. О томе је М. Ј. говорио:

„У последње време пише аустроугарска штампа много о томе да је овај светски рат скривило ‒ слободно зидарство, нарочито француско. Слободни зидари, тврди она, воде рат против краљева и папе. Француска Велика Ложа је осудила на смрт аустријског престолонаследника и дала да српски слободни зидари ову пресуду изврше. Ја нисам позван и не осећам никакво уживање у томе да ову бесмислицу одбијам. Могу само то тврдити да српско односно југословенско слободно зидарство није стајало нити стоји ни у каквој вези ни са атентатом ни са атентаторима. Уосталом, данас је исувише добро познато да су светски рат скривиле и спремиле друге тајне силе.

Рат пак са Србијом хтела је Аустрија, и то у првом реду због унутрашњих политичких разлога и невоље: да учврсти премоћ Немаца и Мађара у држави и да дуализам овековечи. То се требало постићи покоравањем Србије и у исто време страховладом у словенским крајевима Монархије. До године 1914. састојала се политика хабзбуршке државе према Југословенима, у Монархији и изван ње, у политичком, економском и културном гушењу. С ратом је започела „политика" расног уништавања Југословена и у царевини и изван ње."

И данас се у медијима могу прочитати и чути ставови које је заступала аустроугарска штампа у време Првог светског рата. М. Ј. је говорио о високој цени коју су у рату платили Срби и други Jужни Словени. Више од милион људи је изгубило живот, што је 10 одсто од укупне популације. Осим огромних губитака, у беседи су истакнути и циљеви борбе.

„Наш се народ не бори само за своју националну него и за човечанску ствар. Ми гледамо у овој наметнутој нам борби не жељу за моћи, него само нагон за самоодржавањем и културу нашег народа. Своју државу, будући да код постојећег интернационалног поретка нема за то згодније методе, сматрамо ми само као средство за циљ да наш народ, преко 10 милиона људи, може живети човечно и културно се развијати (то му је досад било већином отежано и забрањено, његове енергије забављене и трошене у одбрани противи туђег насиља)."

Говoр је прослеђен Великој ложи Швајцарске „Алпина". Иза иницијала брата М. Ј. крије се име - Марка Јаковљевића.