Schlarafia

Архиепископ тирански Анастасије Јанулатос добио држављанство Албаније

25arhip25. децембар 2017.

Архиепископ тирански и целе Албаније, митрополит тиранско-драчки-елбасански Албанске православне цркве, Анастасије Јанулатос, је одлуком педседника Албаније добио држављанство те земље на Бадњи дан, а на данашњи дан Божића приредио је пријем, којем је присуствовао и албански председник.

Поздрављајући госте, Јанулатос је рекао да је одлука председника Мете да му додели албанско држављанство за њега радосна вест.

"У ствари, ја сам сада један од најмлађих Албанаца, али можда најстарији", рекао је Јанулатос захваливши албанском педседнику у име, како је рекао, свих павославних Албанаца.

Мета је у име свих Алабанаца, с друге стране, честитао Јанулатосу на мисији коју води и коју је водио свих ових година у Албанији.

"Веома сам срећан, честитам вам у име свих Албанаца. Ти си био дар Госода да служи не само аутокефалној Православној цркви Албаније, већ и да шири мир, љубав и хармонију међу нашим грађанима", рекао је Мета.

Честитајући Божић Мета је рекао да жели дуг живот Јанулатосу којег је назвао "најмлађим грађанином Албање".

На питање новинара да ли то значи и да је тиме дао независност поглавару православне цркве у Албанији, Мета је рекао:

"Јанулатос је православну цркву подиго из пепела и да је за време његовог руковођења црквом допринео промоцији Албање као европске земље".

А на питање да ли је одлука да се Јанулатосу додели држављанство Албаније везана за изјаву архиепископа да ће његов наследник бити Албанац, председник Мета је рекао да је то у надлежности поглавара цркве и да је уверен да ће вредност Православне цркве наредних година само расти.

Албанска православна црква помесна је аутокефална црква и налази се на 12. месту у диптиху православних цркава, са рангом архиепископије.

Нема прецизних података о томе колико православаца живи у Албанији, а верује се да се тај број креће између 260.000 и 520.000.

Иначе, православци у Албанији Божић славе 25. децембра.

За време богослужења углавном се седи на столицама насред цркве, а сарадња са Грчком црквом је до те мере изражена да многи мисле да су православни Албанци заправо Грци.

У пост-социјалистичкој ери, Албанска православна црква баш као и њене "сестре-цркве" у Источној, Централној и Јужној Европи, борила се свим силама да обнови рушевине из доба атеизма, посебно периода Енвера Хоџе.

А, за тако нешто требало је и снаге и храбрости, нарочито ако се узме у обзир да су за време владавине Енвера Хоџе скоро све богомоље биле сравњене са земљом. Уништено је више од 1.600 манастира и цркава, а од 440 свештеника, кажу, само 22 је остало у животу и то радећи углавном као занатлије.

Цркве које нису срушене махом су претваране у гараже, магацине, штале за стоку или су једноставно остављане да пропадају.

Данас су та здања обновљена и има их око 250.

Црква обухвата епархије: Тирана-Драч, Берат, Ðирокастра и Корча, а православни Албанци углавном живе на југу земље и у градовима Тирани и Драчу.

Својевремено Албанска православна црква припадала је Византијској патријаршији до осамостаљивања Српске патријаршије, чији део постаје све до укидања њене независности. Од тог тренутка била је под Цариградском патријаршијом све до добијања аутокефалије 1991.

Павославна црква у Албанији је током историје имала своје драматичне периоде и тек након пропасти социјализма, постепено је престајала да се скрива.

После пропасти социјализма, црква постепено престаје да се скрива.

Први пут од 1976. године, 1991. на Васкрс око три хиљаде Албанаца окупило се на литургији у једном активном православном храму у Тирани.

Годину дана касније Албанска црква је након готово две деценије добила прилику да себи изабере поглавара.

На иницијативу Цариградске патријаршије 1991. године у Албанију, с циљем да обнови православну јерархију, послат је епископ андруски Анастасије Јанулатос, који је исте године посто патријаршијски егзарх Албаније, а 1992. године постаје и архиепископ албански, где се и данас налази.

Хиротонисани су епископи за упражњене епархије, и 21. јула 1998. године после неколико година преговора са Албанском владом обновљен је Свети Синода Албанске православне цркве, чиме започиње обнова и осталих црквених структура.

Током последње деценије у Албанији је изграђен око 70 цркава, више од 170 реновирано, укључујући и саборну цркву у Тирани, док је у Драчу отворена Богословија.

Богослужења се одвијају на албанском и грчком језику.

Титула албанског поглавара гласи:„Блажењејши архиепископ тирански и целе Албаније, митрополит тиранско-драчки-елбасански. “

На челу Албанске православне цркве од 1992. године је архиепископ тирански Анастасије који је грчког порекла.

Рођен је у Пиреју, Грчка 4. новембра 1929. године.

Студирао је теологију на Универзитету у Атини, религиологију, мисионарење и етиологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу у Немачкој.

Рукоположен је за ђакона 1960, за презвитера 1964. и викарног епископа Андрусе 1972. када је именован за директора Апостолске мисије грчке цркве. 1991. године произведен је за митрополита Андрусе.

Радио је много на мисионарењу на афричком континенту и ту, како преноси Танјуг, остварио изванредне резултате.