Осо Кука – у албанском фоклору, књижевности и науци

oso.kuka .218. јануар 2018.

Именом некаквог Мурат Алиај, иза кога се сигурно крију стотине других Мурта и Курта, који немају смелости да иступе њиховим правим именом, у листу NDRYSHE, Тирана 07. децембар 2007, објављена је пасквила GURËT E TË MARRËVE (КАМЕЊЕ ЛУДИХ), која се од почетка до краја управља против мене.

Не само због увреда од уличара, већ и зато што састављачи написа манифестирају једно екстремно непознавање проблема које третирају, оптужујући мене опако и наопако, они не заслужују овај одговор. Али полазећи од чињенице што ови, Мурто и Курто, формирају у Албанији јавно албанско мнење, а преко интернета и у албанској дијаспори на све стране света, осећам се дужним да им одговорим. Утолико пре што сами Албанци (па ни академици, нити они који настављају да држе себе за конструктивне грађане!), сасвим свесни за злочин који се чини не само против мене, већ и против самог албанског народа, од бојазни да их не линчују, не узимају смелост да им одговоре, да се супротставе овом олошу и терористима.

Аутор пасквиле претендира да није прочитао моју књигу ФИШТА И ДРУГИ. И поред тога узима ту књигу “у анализи” и дискутира за њу “компетенцијом”. Та његова „компетентнциа“ има пуно комплетних некомпетенција, проблема свакаквих врста, које сам ја анализирао у једној дугој студији под насловом АЛБАНСКИ ПАМЕТЊАКОВИЋ, из које изводим само овај фрагменат о историјској личности Осо Кука, јако познатој међу Албанцима. Не само преко једне њихове народне епске песме, већ и преко дела Ђерђа Фиште LAHUTA E MALCISË (Горске гусле), у којем се Осо Куки посвећује једно поглавље. Једно друго поглавље му посвећују албански академици преко њихове енциклопедије FJALORI ENCIKLOPEDIK.

Мурат Алиај, који за себе претендира да је пра-праунук Скендербега и горди се тиме, пише : “За хероја Вранине Осо Кука и за Али Пашу Гусињског не бих имао жељу да им тражим корене јесу ли или нису Албанци. Оно што ме интересира и што заслужује моје поштовање, јесте да они оставише своје светло име у врховне догађаје у одбрани слободе овог арбанашког места…Али Паша Гусињски био је један албански паша”.1)

Изгледа да Мурто и Курто или их не познају, или се праве као да не познају ове две личности, пошто би хтели да Албанци наставе у колу индоктринирања фалсификованом историјом, која их хушка против суседних народа.

Да Осо Кука није био Албанац доказује нам пре свега његово презиме. У мом делу АЛБАНСКА ПАТРОНИМИЈА, код гласа КУКА(Ј), писао сам: “Овај патроним потиче од српског апелатива кука = алб. “krraba”. Срби имају и пословицу: Кад се дигне кука и мотика! Са обликом Кука познат је и у српској патронимији: Ђорђе Кука – црногорски феудалац, из области средњевековне Црне Горе, где се састају два Дрима (данас Северо-Источна Албанија!). Учествовао је активно у савезничкој војсци командована од Ђурђа Кастриоте – Скендербега и истакао се у борбама као један од осам најстаријих капетана те војске, који су ухваћени и живи одрани од Турака. Његов рођак Рајан Кука истакао се у борбама Скендербега као један од младих капетана, који су се афирмирали одмах после убиства поменутих осам капетана. Од патронима ових црногорских феудалаца потиче и име града Kukës, ствар ова коју су принуђени да признају и албански академици2). Само што ови не узимају смелост да кажу и истину о црногорском пореклу феудалне породице Кука. Ипак, пошто не третрирају засебно феудалце КУКА у њиховој Енциклопедији, иако друге феудалце, за које претендирају да су Албанци, третирају, па и разбојника Осо Кука, сведочи да ови академици знају сасвим добро да су феудалци Кука Црногорци.
У југословенској патронимији позната је породица Кука из Рашке (Санџака, ту и тамо и са обликом КУКИЋ), која је нашла своје уметничко претстављање у делу и од Албанаца добро познатог југословенског књижевника Ћамила Сијарића.

Из Рашке (Санџака) је пореклом и “велеславни” Осо Кука (1810-1862), преко муслиманске вере турцизирани Србин, који – пошто је опустошио Црну Гору на чело своје чете разбојника, убијен је опкољен у Вранини, борећи се против свог српско-црногорског народа, који беше устао у борби за ослобођење. Он се борио без заставе, као и сви разбојници, без икаквих принципа, али и под турском заставом, као верски фанатик. Албански националисти сматрају хероизмом његову борбу (па и примерном!) и прогласили су га за народног хероја. Претендирајући за њега да је био Албанац (па и родољуб!) Ђерђ Фишта му посвећује једно поглавље свог главног дела LAHUTA E MALCISË, док академици “марскисте-лењинисте” Енвера Хоџе третирају га и као засебан глас у њиховој цитираној Енциклопедији. Тамо, између осталог, кажу за њега: “Родољуб из Скадра, командант једне јединице, који положи свој живот за одбрану албанских територија од црногорских шовиниста. У мају 1862.године црногорске снаге почеше напад у Скадарској Малесији…нападоше острво Вранина и опколише пограничну караулу, коју је бранио Осо Кука са 24 особа. Пошто су остали без муниције, да не би пали у руке непријатеља (јер су се били загњурили и утопили у злочине и нису имали наду за какву милост!-КБ), он и његови другови поставише ватру у бачвама са барутом, које су биле ту близу. Остадоше убијени како браниоци Албанци, тако и непријатељи који су их опколили. Херојски гест Осо Куке овековечен је у народној песми”.

Такозвани “црногорски шовинисти” нису се борили против Албанаца, већ против турског окупатора својих територија – црногорских. Године 1862. Црногорци нису напали “Скадарску Малесију”. Острво Вранина није део “Скадарске Малесије”, још мање део албанске територије. Нити је било икада део и нити је данас! Погледајте мапу, господо албански академици! Вранина се налази сасвим близу Жабљака – престоница Црне Горе после турске окупације Скадра – 500-годишња престоница Црне Горе. Значи, Вранина је у срцу Црне Горе и Осо Кука тамо није се борио “за одбрану албанских територија”, већ као претставник турких окупатора !!!

Албански академици, у бразди Ђерђа Фиште и најубуђаног албанског национализма из 19. века, како је то констатирао и истакао и немачки академик проф. др Bernhard Tonnes, дан-данас претендирају да је сва Црна Гора санџак њиховог Скадарског пашалука3), док муслимани, на све стране Балкана (и у Бугарској!)4), за њих нису ништа друго до само Албанци. Тако нам они називају Албанцем не само Осо Куку, већ албанском сматрају и његову борбу под турском заставом против Црногораца, па и посебним албанским хероизмом, јер за хероизам прокламирају борбу Турака и потурица, па и разбојника, најобичнијих муслиманских криминалаца, против суседних народа са Албанцима, против слободољубивих Словена, Грка и Влаха.

Сваки од ових муслимана, који се борио против Словена, Грка и Влаха, па и под турском заставом, прокламира се од ових Албанаца за јунака и хероја, за албанског родољуба, без обзира да он може бити и чистокрвни Турчин, па и Словен, Грк, Влах. Нећу се одуговлачити даље, јер за Осо Куку и овај проблем писао сам посебно.5)

Овде ћу истаћи још ово: Кад би се дигао из гроба Осо Кука, не у Вранини, већ и ту – у Скадар, и кад би му пришли Мурто и Курто са албанском заставом, као што је дочекао Црногорце са куршумима, дочекао би и ове. Као “Албанац” Хаџи Ћамил и он би погазио ногама ”заставу са враном” – како је овај са презрењем назвао албанску заставу, газећи је и хапсећи све Албанце, који су се 1914 поређали под њом.

Ово је историјска истина. Али Мурто и Курто настављају да живе са митовима и митемама, са романтичним причама Ђерђа Фиште и његових следбеника, који нам се бусају у прса и за мар-ксизам-лењинизам и пролетерски интернационализам. Учиниће добро да се из тог сна отргну пре него што се буде дигла на њих кука и мотика!*)
________________

1) ALIAJ, Murat: Gurët e të marrëve, list NDRYSHE, Tirana, 07. decembar 2007.
2) AKADEMIA E SHKENCAVE E RPSSH: FJALOR ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR, Tirana 1985, str. 569, glas KUKËS.
3) AJETI, Idriz: A propos de quelque emprunts albanais dans les parlers serbo-croates, u časopisu STU-DIA ALBANICA Br. 1, Tirana 1982, str. 180.
4) FULLANI, Dhimitër: Naum Veqilharxhi, časopis LETËRSIA JONË, Tirana, decembar 1952, str. 47.
5) RESULI, Kapllan: Oso Kuka,- u delu STUDIME ALBANOLOGJIKE, rukopis iz zatvora u Burelju.
*) Objavljeno sprva na albanskom jeziku u mom delu NGADHËNJIMI MBI VDEKJEN (TRIJUMF NAD SMRĆU), Tirana, 01.VII, 2009., koje mi je spaljeno u štampariji, čitav tiraž, tajnim naređenjem albanskih vlasti. Zajedno sa ovim delom, isti dan su mi spaljena još tri druga dela. Od svih sam uspeo da spasim po koji primerak, koji se sada čuvaju u biblioteci CANU.

Проф. Др Каплан Буровић, академик