Iguana

Закон о употреби језика у Македонији (не)успорава евроатланске интеграције

Zoran Zaev foto Vlada RM16. март 2018.

„Поправно“ изгласавање Закона о употреби језика у Собрању (скупштини) и поновна најава шефа државе Ђорђа Иванова да неће потписати указ о проглашењу акта у жижи су политичко-правних и дипломатских „тумачења“ последица по будућност Македоније на њеном стратешки прокламованом путу евроатланских интеграција.

Премијер Зоран Заев је у Скопљу на маргинама Форума о владивини права у Југоисточној Европи, данас оценио да поменути закон неће ништа променити у Македонији нити ће нарушити њену заједничку будућност. Апелује да се закон „пусти“ да живи, да се поштују институције. А, Уставни суд и Венецијанска комисија да се изјасне оценом тог акта, изјавио је, карактеришући најаву Иванова о поновном ускраћивању потписа на указ о проглашењу, као „флагрантно кршење Устава, али и кукавичлук“.

– Жао ми је што је председник државе одлучио буквално да не поштује Устав, објављујући по други пут да неће потписати закон. То није добро, то је флагрантно кршење Устава Македоније и свакако институције немају право да дозволе да се то догоди. Но, истовремено то за мене значи кукавичлук, рекао је Заев указујући да би се заживљавањем закона остварила и последња правна обавеза из Оквирног охридског споразума о миру из 2001. године.

Додао је да би сви видели да ту нема „ни Тиранске агенде у Македонији, да Македонија неће бити држава Албанаца, или не знам којих од мањинских заједница у држави“.

Премијер и лидер владајућих социјалдемократа (СДСМ) истовремено је указао да поменути акт није изгласан „тајно и закулисно као што се радило раније, већ је девет месеци био на отвореној дебати“. Сугерисао је да би се требало сконцентрисати на пружање шанси мултиетничком друштву у коме ће сви грађани бити једнаки сагласно Уставу и коришћењу својих права. „Овим Законом дато је једно ускраћено право грађана малобројније заједнице“, рекао је Заев, уз оцену да акт треба да буде потписан, да се достави Уставном суду и Венецијанској комисији и, да се „јасно каже да у Штипу, у Ђевђелији, у Струмици не мора нико да говори албански језик“.

– Лепо је да грађани Албанци користе свој матерњи језик у општинама где их је више од 20 одсто, Роми у јединој ромској општини у Европи да користе свој језик, Турци у Гостивару, Срби у Куманову и тако даље. Апсолутно незаборављајући да је официјални службени језик у Републици Македонији македонски језик и притом овај закон додатно прецизира и начин и употребу македонског језика о чему је била отворена дилема и питање у држави, изјавио је Заев.

Француска опомена

Француски амбасадор у Скопљу Кристијан Тимоние међутим сматра да је да начин на који је донет закон – без минимума консензуса и без цивилизоване дискусије, може да проблематизује безусловну препоруку за почеток преговора за членство земље у ЕУ. Указао је да „ЕУ може да интегрише само функционалне демократије“ и зато препорука „виси“.

Док Француска указује да препорука ЕУ може да буде доведена у питање, уз оштре критике опозиције и такође вмровски приврженог патротског грађанског блока „код куће“, подршка и честитке властима у Скопљу због изгласавања Закона стигле су из Приштине и Тиране...

Статус

Македонија је статус кандидата за пријем у ЕУ стекла још 2005. али због нерешеног спора са суседном Грчком о службеној употреби имена државе, још није добила датум почетка приступних преговора. Исти разлог уз нешто несвршених реформских домаћих задатака, покрио је одлуку НАТО да ову земљу, за разлику од остале две прихваћене чланице Јадранске групе, Хрватске и Албаније, остави у чекаоници за пријем у Северноатланску војну алијансу.
М.С.