Schlarafia

Усаглашавање тачака решења „затекнутог проблема“ о имену Македонија – у току

13417776423. март 2018.

У настојањима изналажења „часног и праведног решења“ одуженог међуседског спора о службеној употреби имена Македонија, шеф грчке диплломатије Никос Коцијас данас је у Скопљу, после разговора са македонским министром спољних послова Николом Димитровом, указао да у преговорима треба узети у обзир главне тачке обеју страна.

Главне тачке се лоцирају у преговорима који су у току, а уставне промене које захтева Атина, према Коцијасу не треба схватити као нешто страшно. Јер, како је подвукао, „закони, Устави и менталитети се мењају. Не говорим о екстремистима у обема земљама, већ о онима који виде заједничку будућност двеју земаља“.

- Направили смо кораке да решимо проблеме, које нисмо ми створили, већ смо их затекли. Дужни смо да их решимо и то ће помоћи пријатељству између два народа, за стабилност и безбедност и за развој двеју држава и целог региона, изјавио је Коцијас у Скопљу.

Објаснио је да Грчка инсистира на промени македонског Устава јер према пракси европских уставних судова национални устави су изнад европског и меѓународног права. Додао је да је зато и „потребно ово питање разјаснити“, али, како је открио, „то тренутно није тема, јер смо на средини преговорачког процеса“.

Верује у часне преговоре од којих ће у будућности добити обе стране, како је рекао, без победника или губитиника, Грчка жели компромис.

И Димитров је поручио да је потребно наћи решење које неће никога понизити већ отворити врата бољој будућности.

- Наш заједнички интерес је да се нађе решење овог дугогодишњег проблема. Питање дуго траје, покушавамо да градимо поверење и да одстранимо предрасуде које још увек постоје. И са друге стране постоји жеља за разговором и изналажењем решења, рекао је Димитров, потврдивши да ће се већ идуће седмице са Коцијасом сусрести у Бечу заједно са медијатором УН у спору, америчким амбасадором Метјуом Нимицом.

„Сливено“ име на македонском јазику и без превода, како је приметио Димитров, није најбољи правац у разговорима. „Садашња референца БЈРМ садржи име Република Македонија и оно је преведено на шест официјалних јазика у УН. Тешко је да кажем мом народу да је сложено име са некаквом одредницом, заједно са именом Македонија, у једној речи, добро решење“, изјавио је Димитров.

Нацрт предлога споразума које су две стране међусобно размениле, како је објаснио Коцијас, документи су за разјашњење позиција двеју страна, а никако за отежавање процеса. На крају треба да се „добије“ – један текст који ће Нимиц преточити у договор и доставити СБ УН, „као потврду да је проблем решен“.

Протести „тврдокорних патриота“

Пре почетка и за врема разговора Никоса Коцијаса и Николе Димитрова, испред здања Министарства спољних послова у Скопљу, на левој обали Вардара, трајали су протести групе „тврдокорних патриота“ организованих од неколико удружења грађана привжених опозиционој ВМРО-ДПМНЕ који се противе преговорима са Грчком и промени уставног имена Македоније.

Демонстранти су носили транспаренте са порукама: "Македонија Македонцима", "Стоп дискриминацији", "Стоп преговорима", "Стоп холокаусту против Македонаца"„ „Стоп расизму и дискриминацији против Македонаца“...

Закон о језицима остаје „на чекању“

Председник Македоније Ђорђе Иванов остаје на изнетом ставу о два пута усвојеном Закону о употреби језика, којим се озваничава употреба и албанског као другог службеног језика у земљи, одбијајући да потпише указ о проглашењу акта, потврђено је агенцији МИА из Кабинета шефа државе у Скопљу.

Иванов је и после поновног изгласавања Закона 14. марта у обраћању јавности рекао да неће потписати указ о проглашењу јер му то не дозвољавају – „савест и Устав“.

Спикер македонског Собрања (скупштине) Талат Џафери синоћ је поново позвао Иванова да потпише указ о проглашењу закона, јер му је то уставна одговорност и обавеза, после поновне одлуке посланичке већине у парламенту.

Џафери сматра да евентуално покретање опозива Иванова у парламенту, за сада није реално, јер не постоји двотрећинска већина за ту процедуру. Он је оценио да се законом у језицима „заокружује правни оквир“ Оквирног споразума из Охрида 2001. – којим „Македонци ништа не губе, а не губи ни држава у смислу њеног унитарног карактера“.
М.С.
Фото: МИА