Поклони радост

Јустинијана прима– Царичин град

justiniana-prima1 119 септембар 2017.

Византијски град на југу Србије Јустиниана прима (Царичин град) подигао је цар Јустинијан И, који је изградио и чувену Цркву Свете мудрости, касније џамију, а данас музеј Аја Софија у Истанбулу.

Византијски град на југу Србије Јустиниана прима (Царичин град) подигао је цар Јустинијан И, који је изградио и чувену Цркву Свете мудрости, касније џамију, а данас музеј Аја Софија у Истанбулу.

Један од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балкана је археолошки локалитет из шестог века Јустиниана прима (Царичин град), изграђен на седам километара од Лебана, на југу Србије. Подигао га је велики ктитор, цар Јустинијан I, који је рођен на тим просторима, а познат је и по томе што је завршио изградњу чувене Цркве свете мудрости, данас џамије Аја Софија у Истанбулу.

Јустинијан је решио да сазида град који ће величати његово име у свом родном крају, на ушћу реке Царичине у Свињарицу, на 30 километара од Лесковца.

Царичин Град је подигнут на месту аутохтоне градине Бедеријане, а ово поткрепљују остаци монументалне базилике са аутентичним Јустинијановим монограмом и велика епископска базилика на акрополи.

У граду је, поред профаних објеката, откривено и десет базилика.

Подигнут на благим падинама које се спуштају од планине Радан ка лесковачкој котлини, Царичин Град се простире на платоу од 42.000 квадратних метара.

Град је био важан црквени, административни и војни центар, седиште новоосноване архиепископије – Јустиниана Прима. Био је окружен бедемима, а поред спољних утврђења откривени су и унутрашњи бедеми који град деле на три дела: Акропољ, Горњи и Доњи.

На најузвишенијем месту у граду саграђен је Акропољ – седиште црквене управе, а ту је откривена велика катедрална црква са три апсиде, атријумом и крстионицом, која спада у ред најмонументалнијих споменика византијске архитектуре на Балкану. Открића попут царских печата и стакларе јединствена су открића на овим просторима.

У средишњем делу истиче се централни кружни трг где се одвијао јавни живот града, чије су улице биле поплочане правоугаоним кречњачким плочама и окружене радњама са покривеним тремовима и лучним аркадама, где су занатлије нудиле своју робу.

Остаци фортификација, улица, базилика, јавних и приватних грађевина, бедема, система водоснабдевања са аквадуктом и великом цистерном, али и подни мозаици у луксузним објектима чине, овај локалитет једним од најзначајнијих споменика античке архитектуре и урбанизма. Близу трга откопана је тробродна базилика са криптом, а пронађени су фрагменти подног мозаика и фресака. Југоисточно од форума била је трећа црква, крстообразна базилика са атријумом.

19.09.2017 justСпоменици црквене и световне архитектуре по својој урбанистичкој поставци, мозаичким подовима и декоративној пластици, у потпуности одговарају Прокопијевом опису Јустиниане Приме.

После честих упада Авара и насељавања Словена, око 615. године, град напушта домаће становништво. Живот у граду се гаси вероватно због пожара или због пресецања водовода у време последњих опсада.

Јустиниана прима или Царичин град, како су га у народу прозвали, будући да се веровало да је цар Јустиниан град подигао из љубави према својој супрузи, царици Теодори, једно је од најбоље очуваних археолошких налазишта на овим просторима. Он се налази ван главних путних токова, а изванредан положај очувао га је од немилости векова.

Засигурно јединствено откриће била је занимљива угаона кула која је скривала цистерну у којој се завршавао аквадукт и из које је читава Јустиниана прима системом цеви добијала воду. На Акропољу се налазило седиште црквене управе са епископском базиликом.

Јустиниана прима лежи у подножју планине Радан на седам километара од Лебана и 30 километара од Лесковца. До овог локалитета можете доћи једино аутомобилом или аутобуским превозом у оквиру организованих туристичких посета.