Кад се српска застава вијорила на Белој кући у Вашингтону

28-Bela-kuca-SAD 7111471928 децембар 2017.

На четврту годишњицу почетка Првог светског рата, 28. јула 1918. године, по налогу тадашњег америчког председника Вудроа Вилсона српска застава се завијорила на Белој кући и свим јавним и државним зградама у САД

Овај јединствени догађај, када се српска застава вила изнад Беле куће у Вашингтону, одиграо се пре нешто више од девет деценија, али остао је забележен као незабораван чин америчког председника Вилсона према Србији која је у “Великом рату” поднела највећу жртву – изгубила је 26 одсто становништва и доживела преседан у историји ратовања када се готово читав народ повукао из своје домовине, пише портал Сербиа.

28-vudro-vilsonЗахваљујући великом научнику Михајлу Пупину, пријатељу америчког председника, раду мисије Србије у Сједињеним Државама и српском посланику у Вашингтону, Љубомиру М. Михаиловићу, током јуна и јула месеца одржан је низ манифестација, а централни догађај био је тог 28. јула, када је председник Вилсон издао проглас „Народу Сједињених Држава“.

Народу Сједињених Држава:

У недељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи. Племенити је тај народ одговорио.

330-Posteri iz Prvog svetskg rata-580x0Тако чврсто и храбро одупрли су се војним снагама земље десет пута веће по броју становништва и војној моћи, и тек када су три пута протерали Аустријанце и након што су Немачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније.

Иако је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачани надмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност.

Примерено је да народ Сједињених Америчких Држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих и великих, да живе сопственим животом и да бирају своје владе, присећајући се да су начела за које се Србија витешки борила и пропатила иста она начела за која се залажу Сједињене Државе, поводом ове годишњице изрази на адекватан начин саосећење са овим потлаченим народом који се тако херојски одупирао тежњама германске нације да доминира светом.

У исто време, не бисмо смели заборавити ни истородне народе велике словенске расе – Пољаке, Чехе и Југословене, који сада под владавином туђинаца, чезну за независношћу и националним јединством.

29178-vudro-vilson-280x425Ово се не може обележити на више прикладан начин до у нашим црквама.

Иако је председник Вилсон желео да Сједињене Државе остану неутралне у Првом светском рату, након немилих догађаја и пресудног „Цимермановог телеграма“ којим је Немачко царство позвало Мексико да уђе у рат као његов савезник, амерички Конгрес је објавио рат Немачкој 4. априла 1917. године.

Мада Америка није била директно повезана са ратним дејствима на Балкану, била је добро упозната са ратним дешавањима на овом фронту. Стога када је председник владе Никола Пашић предложио упућивање државне мисије у САД с циљем упознавања Америчке владе и целокупне јавности са ратним задацима Србије, Вашингтон је убрзо одговорио „да ће америчка влада бити срећна да прими мисију Србије као свог госта“.