Iguana

Школа животне радости у дому ратног хероја са Кошара (Фото)

04.02.2018 Novica104. фебруар 2018.

У дому ратног хероја, рањеника са Кошара - Новице Спасића (41) из Бојника, поред много тешких искушења и недаћа, материјалних оскудица, неизвесности свакодневице... још „са прага“ очито је све одише духом животне раздраганости, богатством седморо дечице која храбре, ведре и снаже.

У (не)очекиваној “визити” глава породице Новица са својом девет година млађом супругом Јеленом, дочекао нас је некако спонтано најпре “иза” симпатичне добродошлице дечице. Отресита тринаестогодишња Тијана објашњава да мајци помаже у свему “где може и уме”, највише у чувању и подизању млађих - браће и сестара.

Нешто ћутљивија “мудрица” Јована, две године млађа од “најстарије секе”, потврђује да је она “десна рука мајке”. Никола (9) и Ђорђе (7) у глас “реферишу” да воле фудбал и да подучавају Данила , који одважно каже да “већ' има шест година”. А, најмлађи су у загрљају двогодишњи близанци - Лена и Лазар.

deecica2Новица нам разговор “отвара” надахнутим подсећањем на сусрет са поочившим патријархом Павлом. Незбаорав на речи поуке и смирење којим је зрачио тај човек. Открива нам сећања на тај ужасан период од “11 месеци и четири дана” проведен у војци на граничном појасу према Албанији у време ратних дејстава на Косову и Метохији и НАТО агресије на Србију.

А, могло је “то” да буде и другачије...

- Као 18-годишњак у војску сам отишао 23. марта 1998. а дан пре почетка агресије НАТО и рата на Космету, истекао ми је редован војни рок. Нисам ни помишљао да оставим другове и одем. Остао сам. Било је тешких искушења, из дана у дан. Најжешће су нас нападали на велике православне празнике. Сећам се тог Божића 1999. најстрашније борбе чак и прса у прса, прича нам Новица, и као узгред подсећа, “и није било тешко само на Кошарама, Паштрик, реон Морине - девет караула је било”. Још памти и приче својих другова, њихова искушења у одбрани од напада “по боковима”...

04.02.2018 porodicaХерој са Кошара у жестокој комбинованој артиљеријској ватри “тепих бомби” непријатеља, на његову специјалну извиђачко-диверзантску јединицу, изгубио је лево око и рањен је у леву ногу. Те, кобне ноћи између 14. и 15. априла 1999, на првој линији одбране карауле Кошаре, Спасић је спашавајући тешко рањеног друга, погођен... Последице “вуче и данас”, добија повремене наопаде гушења, “пије лекове”. Одликован је медаљом за заслуге у одбрани и безбедности.

- У суседном рову угледао сам саборца разнетих ногу. Успео сам некако да дођем до њега, навукао сам га на леђа и пребацио у свој ров. Е, тада сам осетио болни пробод по читавом телу и врелину по лицу. Болови су били несносни, но, узалуд, нико није могао да чује запомагање, сведочи Спасић. “Тек касније”, каже, освестио се у импровизованој болници у Ђаковици...

medlajaИ, једном приликом, “касније”, приликом случајног сусрета са неком женом у аутобусу, која је причала како је изгубила сина у рату, и како га је “неки војник спашавао”, назрео је неке своје “већ виђене и преживљене ратне слике”...

Новчаним даривањем 500 евра добротвора из Скопља, Спасићи ће решити неке од најпречих потреба. Ускоро ће добити још толико. „Довијамо се, сналазимо, али не хулимо на Бога, не очајавамо. Није лако, школујемо четири ђака.

А, нема се за све. Тешко падне ако немаш детету да пружиш за екскурзију, на пример. Месечна примања су 19000 динара.

porodicnaНо, помогли су нам добри људи да завршимо кућу, после неких посета новинара и приче у јавности. Почела је да стиже и помоћ добротвора. Од највијача Партизана, па „Делија“ чак и из Чикага, а ево сада и из Скопља“, каже Новица.

За ту помоћ, водич до хероја ратника у Бојнику био је Нено Маринковић из Тетова, који предано помаже у откривању породица којима је помоћ најпотребнија. Њему је, како каже, „Космет рана која боли“. Недавно је тако учествовао и у акцији „Споне“ даривањем најмлађих на Космету, у Липљану и Вучитрну.

Е.С.