Schlarafia

Небојша Јеврић: Васкрс у Јерусалиму

jevric-jerusalim-2-1-710x53313. април 2018.

У авиону до мене седи хаџија брат Јован.
Док летимо према Светој земљи, пита ме:
„Богати, брате Небојша, ти си из Црне Горе; како та Мирашева црква?”

Одговарам гласно да пола авиона чује: „Тужно је то да Црногорска православна црква нема ниједне светиње. Али ће се и то регулисати ових дана. Мираш је отишао у Словенију да од Словенаца купи ону Титину ногу што су му је одсекли и држе је у формалину. Да је донесе на Цетиње да пред њом метанишу и клањају се. Само Словенци зацепили цену. Морао је Јеврем Брковић кредит на националну пензију да подигне.”

Пун је авион хаџија и оних који се спремају да то постану. С нама је Миља, која носи са собом двоје деце. Девет месеци и две године. Буквално -носи. Ту је Маја, која пева као Светлана Стевић. Немања, Дејан, отац Владислав. Сви се смеју. Сви се радују путовању у Свету земљу. Носимо у теретном делу тридесет дрвених крстова, три од два метра, које ћемо носити на Велики петак.

2 Тел Авив. Док чекам пасошку контролу, гледам десно и лево по огромном аеродрому. Поглед ми привлачи лепотица у униформи. Блејим у њу. Она креће према мени. Боже, зар искушење на првом кораку!

Прилази ми и позива да кренем за њом. Уводи ме у канцеларију код иследника и оставља с њим. Очито професионалац, вероватно из Русије, пита све. Сликање. Узимање отисака прстију.
Ја сам писац, хоћу да пишем о Јерусалиму. Он ме са сумњом гледа. На крају вадим новчаник и показујем с колико су будућег Хаџи Јевру опскрбили. Показао сам кључни аргумент.

Могу у Јерусалим! Лова, бато.
Путовање у Јерусалим грешном песнику и ратном репортеру омогућила су браћа Данко и Звонко, грађевински инжењери.

3 Кроз капију Јафа Гејт улазимо у Јерусалим. Град је 17 пута рушен, 18 пута обнављан, преживео је 30 ратова. То је пупак света. Смештамо се у хостел „Петра”, некадашњу руску касарну, одмах уз зидине Јерусалима. Можемо да бирамо између шестокреветне собе или душека на крову. Одлазим на кров и чекам свитање. Одатле пуца поглед на Јерусалим. На сто метара од „Петре” је Црква Гроба Исусовог. У даљини сија на сунцу кров џамије Ал Акса. То је после Меке и Медине највеће светилиште муслимана. А тамо негде је и Зид плача.

Неиспаван, силазим до Цркве Гроба Исусовог.

Одмах на уласку је плоча миропомазања. Ту је Исус помазан са сто литара измирне и алоје. На њему је било 500 рана. Поклоници из читавог света долазе ту да изговоре своје молитве. Доносе делове одеће својих болесних и драгих да на њима остане миро. Као да је одједном сва туга изашла из мене. Теку ми сузе, али не туге, већ љубави. Осмехујем се.
Кубуклија у којој је Христов гроб састоји се из два дела. Ту је капела анђела и Христов гроб. Најлепша српска фреска је бели анђео на камену. Ту не дају да се дуго задржиш. Пењем се степеништем на Голготу и палим свеће. Увлачим руку у рупу где је био пободен часни крст и проналазим камичак, који још чувам.

4 У суботу смо отишли на Маслинску гору, место вазнесења Господњег. Господ није хтео да се вазнесе из Јерусалима, који га је осудио на смрт, већ се вазнео с Маслинске горе. За 40 дана Господ се јавио 11 пута, а видело га је шест стотина људи.

Свраћамо у грчко Вазнесење. Тамо је позната и за Србе значајна икона, три манастира која су бомбардована осликана на једној фресци. Бомбардовање Архангела, Зочишта и Девича. Ту је био и монах Ахилије, који је држао лепу проповед, антиекуменистичку. Онда до Мале Галилеје, где се Господ седми дан после васкрсења јавио својим ученицима: „Ходи овамо, Томо, стави прсте своје и руке у ране моје”. И неверан поверова.

Ту је летња резиденција патријарха. У хладовини ручамо хумус и лепињу. Од места где је Господ узјахао магарца кренули смо с палмама и крстићима у рукама, и за патријархом се спустили доле до Цркве Рођења Пресвете Богородице, у старом граду Јерусалиму…

Следећи дан, на Цвети, одлазимо у руску цркву на литургију, где се налази чувена икона Благовести. Као и сваког дана, идем до плоче миропомазања, где се у дубокој молитви сећам својих грехова и молим за опрост.

5 Понедељак. Крећемо у пећину где је Свети Јован са Светом Јелисаветом био сакривен, а онда у Манастир Часног крста троједног дрвета. Ту је Лотова црква. Лот је посадио једно до другог три семена. Кедар, шимшир и кипарис. Сјединили су се у једно дрво које се није могло обрадити. Бацају га у кедронски поток и после 30 година на њему ће разапети Христа, на том уклетом дрвету, да би га још више обрукали. Пронашла га је царица Јелена у пећини која је ископана у Храму Гроба Исусовог. До 15. века ходочасници су добијали по комадић часног крста, али се он није смањивао.

На Велики уторак смо иш ли прво у Манастир Светог Георгија, пећину Светог Илије, кога је гавран хранио. Ту су мошти Светог Јована Румуна. Целе су му мошти. Његове ципеле, ноге, руке.
Одатле смо отишли на Гору кушања. Четрдесет дана искушавао је ђаво Исуса. Слашћу, самољубљем и влашћу. Наговарао га је да скочи са стене, али је Исус знао да ће ускоро отићи у другом правцу.

6 На Велику среду крећемо на најдужи пут, ка гори Тавор.
Пењемо се пешке ка месту Преображења. Уморан, пре него што ћу ући у цркву, лежим на земљи. Мирис земље на Тавору остаће у мени заувек. Ту је Исус извео Петра, Јакова и Јована, и ту се пред њима преобразио. Засијало је лице његово као сунце, а хаљине беле као светлост. Облак сјајан заклони их и они чуше глас који говори из њега: „Ово је син мој љубљени који је мени по вољи. Њега слушајте.”

И кад силазише са горе, заповеди Исус: „Ником не казујте шта сте видели док Син Човечији из мртвих не васкрсне.”

7 Одатле одлазимо у Назарет, место где се јавио Гаврило Пресветој Богородици. Назарет је био некад пећинско насеље. Куће су биле надзиђене над пећинама. Исус је ту провео највећи део свог овоземаљског живота. Највише у дрводељској радњи свог очуха. Ту је речено да нико није проповедник у свом селу.

Данас у њему живи 15.000 правоверних. У црквицу извора, где је Пресвета Богородица долазила на извор, идемо да наспемо воде у пластичне флашице. Палим свеће за мени драге. И док се други купају у Галилејском језеру, дуго се молим. У Београду важим за „агресивног ћутолога”, али овде не престајем да се осмехујем и радујем док изговарам Исусову молитву.

На Велики четвртак имамо причешће, литургију код Руса. Отишли смо у собу Тајне вечере и на место где је написан 50. псалм и одслужена прва литургија. Собу Тајне вечере зову и Горњица. Некад ју је Свети Сава откупио од неверника жеженијем златом. Наравно, одавно није наша.
Петак је крсни ход, литија наша с крстовима. Много је света по улицама Јерусалима, али једино Срби носе крстове.

8 Благословени огањ, субота. Служба силаска Светог огња до данас представља врхунски верски догађај Источне православне цркве, због којег хиљаде верника хрле у Јерусалим. До XИИ века латинска црква је прихватала аутентичност чуда, али је онда папа Григорије ИX одлучио да оспори аутентичност и забрани латинским верницима да у служби учествују.

Свети огањ се расипа кроз унутрашњост храма у облику плавобеличастог блеска. Он осветљава делове храма и пали неке од кандила, као и свеће верника. Неугасиво кандило Пресветог гроба први пут је упаљено 326. године, када је откривен Христов гроб, и од тада остаје неугашено пуних 17 векова. Патријарх Диодор И до своје смрти, у децембру 2000, присуствовао је служби силаска Светог огња 63 узастопне године.

Године 1579. турски управитељи су забранили грчком патријарху и православним верницима да уђу у Храм Васкрсења и да одслуже по устаљеном поретку службу. Патријарх је стајао с леве стране капије храма молећи се близу једног стуба. Стуб је напукао и Свети огањ је почео да излази из његове унутрашњости. Патријарх је одмах запалио своју свећу и разделио огањ верницима.

Код Јафа капије чекам Свети огањ, који иде од руке до руке. Палим свеће и приносим пламен бради. Не пали се.

9 Причешће, мало се одмарамо и крећемо ка Витлејему. Граду хлебова. Одатле смо отишли у Пастирско поље, где је Исус рођен. Ту је звезда са 14 кракова, која означава место рођења Исусовог.

На пола пута према Јерусалиму је Манастир Теодосија Великог. Ту је пећина мудраца, где су сахрањене мошти Светог Теодосија, Светог Козме и Дамјана. Мудраци су се поклонили у Витлејему Господу и ту су заноћили. Јавио им се анђео Господњи и рекао им да се не враћају Ироду, него да наставе другим путем. Ту се угљевље Светом Теодосију само упалило, и он је подигао манастир.

10 Када је Свети Сава походио Свету земљу у Манастиру Светог Саве Освећеног, добио је од монаха икону Богородице Тројеручице коју је Свети Лука насликао на дасци од стола Тајне вечере, као и жезло. Свети Сава Освећени оставио је завештање да се икона и жезло поклоне принцу који ће доћи са запада. Сто тридесет година су овде били српски калуђери.

Када је ушао у капелу манастира, жезло је пало пред њега, пред Светог Саву. Тројеручица се поклонила. Када се то поновило три пута, калуђери су се присетили пророчанства.
У повратку опет укрцавамо у авион дрвене крстове. Сваки од нас ће га понети на дар некој од цркава у Србији и Српској.

Експрес