Како је грађена хидоцентрала „Матка“ на реци Треска крај Скопља - од идеје до реализације 1930 – 1938.(Фото)

HE Matka07. септембар 2019.

Идејни творац пројекта за иградњу Хидоцентрале „Св. Андреја“, како је био први назив енергетског објекта „Матка“ код Скопља, био је др Миладин Пећинар, који је истовремено током читавог тока градње био и главни надзорник радова.

Матка

Градоначелник Скопља, Јосиф Михајловић је 1930. године формирао комисију у којој су били истакнути стручњаци, у циљу изналажења извора јефтине електричне енергијеа за град. Чланови комисије су, како стоји у записима, предложили да се изгради брана на реци Треска. Следеће године, управа вардарске бановине је рифатила предложену иницијативу.

Грађевински радови на брани започели су 1935. а хидроцентрала је пуштена у рад 1938. године. Наводи се да тај енергетски објекат уграђен у развој главног града. Архитекта је увидео све лепоте кањона Треске, и здушно се потрудио да ништа значајно не уништи.
.
Изградња је била обимна и представљала је колективан подухват, капиталан пројекат тог времена. Најзаслужнији за њену изградњу био је проф. др Миладин Пећинар - идејни аутор пројекта, пројектант и надзорник градње.

Pecinar ispred brane MatkaОстало је сачувано подсећање да се у дану када је брана била завршена Пећинар попео на њен врх и извикнуо: „Ако оде брана нека са њом оде и тај што је замислио“.

Миладин Пећинар испред бране Матка

Таква лучна брана је јединствена у свету са уграђеним прстенима независним један од другог. У таквој конструкцији, ако један од њих попусти не може да се догоди општа хаварија. Њен капацитет био је пет пута већи од тадашњих потреба Скопља за енергијом.

Та хидроцентрала је у великој мери омогућила раст и развој града Скопља у XX веку.

IzgradnjaЗа време Другог светског рата управо је ХЕЦ Матка била један од стратешких објеката око које су вођене битке. Била је циљ бомбардовања током ратних операција, при повлачењу фашистичких трупа. Било је чак и покушаја за њено минирање, али је партизанска група херојски одбранила Матку.

Брана на хидроцентрали Матка неколико пута је спасила и Скопље од поплавиа. Посебно за време велике поплаве 1962. година и 1979. када је брана задржала огромну количину воде и допринела спречавању већих последица и катастрофе.

Музеј

Непосредно до бране ХЕЦ Матка, 2008. године ЕВН Македонија изградила је нову хидроцентралу дупло већег капацитета. Као резултат ове промене, познајавајући значај старе зграде за Скопље и Македонију, руководство ЕВН је решило да направи изложбени центар у коме ће посетиоце моћи на интерактиван и забаван начин да информише о историји, производњи и потрошњи електричне енергије.

Brana2Идеја за стварање таквог простора, пплод је руководства ЕВН Македонија. Желели су да направе нешто од старе зграде Хидроцентрале Матка, што ће бити корисно за ширу заједницу. За реализацију идеје формиран је већи тим људи из различирих области.

Сачињено је неколико предлога на почетку о томе како да изгледа Изложбени центар Матка, при чему се највише водило рачуна да се не наруши аутентични изглед и функционалност.

Музејски простор са едукативним центром отворен је 10. маја 2017. године.

HE1Izgradnja1MatkaPlan braneTurbina