Скопље пред применом специјалних мера против опасног аерозагађења

29. октобар 2014.

Magla ili dim u SkopljuСледећи примере неких европских метропола, градске власти у престоници Македоније принуђене на оверу интервентних и средњорочних мера за смањење опасне затрованости амбијенталног ваздуха. Из дела еколошких удружења, међутим изражена сумња у могућносу успешног спровођења мера у граду где је неопходна рекоснтрукција улица и увођења "олакшане" регулативе за бициклисте...

Чланови градског савета Скопљу усвојили су планску примену краткорочних и средњорочних мера за смањење велике загађености амбијенталног ваздуха који су престоницу Македоније сврстали међу најзагађеније градове Европе.
У том плану мера најављује се увођење режима строжијих инспекцијских контрола загађивача, саобраћајног редуковања по принципу „пар-непар", бесплатан градски превоз уколико се 10 дана узастопно премашује степен загађености од 100 микрограма честица ПМ 10, свакодневно чишћење и прање улица око градилишта, надградња бициклистичке инфраструктуре, уз пројекат „Изнајми бицикл", стимулисање употребе електричних возила. Градске власти су најавиле куповину 60 електромобила...

Све опасније аерозагађење македонске престонице очекује се да буде смањено и увођењем већег броја аутобуса градско саобраћајног предузећа, ограничење возила за дотур робе само у преподневним периодима до 10 часова, „протеривање" тешких камиона на обилазнице.

Уз „допунске активности на озељењавању и пошумљавању", најављено је такође до ће до 15. новембра на улицама Скопља почети да „штрафтају" и возила ЈП „Комунална хигијена" за прскање коловоза смесом калциум-магнезиум-ацетата (ЦМА), за лепљење честица прашине на асфалт уместо „подизања" у атмосферу...

Еколошка удружења су од раније захтевала увођење поменутих и сличних мера за "прочишћавање"затрованости ваздуха из најразличитијих извора, но сада истичу велику дозу резервисаности у погледу ефикасног спровођења планова у Скопљу. Упркос чињеници да се у у одређеним европским метроплама, бар у централним градским подручјима, примењује режим вожње аутомобила по систему "пар – непар", еколошка удружења изражавају сумњу да је то могуће применити у Скопљу. За то је, како указују, неопходна рекоснтрукција улица, и увођења "олакшане" регулативе за бициклисте...

Skoplje u dimu2У невладином сектору, пак, сумњају да ЈСП располаже задовољавајућим капацитетом за прихватање улоге "носиоца саобраћајног спаса у борби против аерозагађења..."
Према недавно објављеним подацима магазина „Технолоџист", Скопље је после Сарајева најзагађенији град на Старом континенту. У Сарајеву је индекс загађености ваздуха 117, а у Скопљу 80, Софији 68, Истанбулу 59, Никозији 53...

Из Светске здравствене организације (СЗО) је упозорено да устаљено излагање честицама у ваздуху повећава ризик од бројних хроничних и акутних респираторних проблема код деце и одраслих.

У недавно објављеној студији Института за јавно здравље Македоније, наводи се да просечна годишња концентрација честица прашине ПМ10 у Скопљу износи 64 микрограма на кубни метар.

Skoplje u dimuПроцене указују да би при смањењу концентрација загађености за пет микрограма, избегнуто 13 смртних случајева. У случају смањења за 20 микрограма, избегло би се чак 117 смртних случајева и 420 оболелих...

Штете
У недавно објављеној анализи Светске банке истиче се податак да у Македонији годишње умире по 1.350 људи од последица загађења ваздуха честицама (ПМ10). Уколико би се смањило загађење до препоручених граничних вредности ЕУ, избегло би се више од 800 смртних случајева у овој земљи. Подацима у анлизи је процењено да загађење ваздуха економију Македоније годишње кошта 253 милиона евра, што је 3,2 одсто Бруто домаћег производа (БДП).