Schlarafia

Вујадин Станојковић: Био сам на корак до Реал Мадрида

22.04.2018 stanojkovic22. април 2018.

Тутњао је Вујадин Станојковић (10. 9. 1963, Куманово) десном страном терена, брз и снажан, у оно време је играо као врхунски бекови данас. А сањао је да буде голгетер... подсећа Јован Секулић у серијалу Вечерњих новости – Полувреме са бившим асовима.

о Почели сте да играте фудбал у малој Речици крај Куманова?

- Да, кренуо сам из месног клуба па прешао у Куманово. Играо сам центарфора. И као нападач сам дошао у Вардар.

о Четири године у Вардару (96-7), а у првој сезони често сте грејали клупу?

- У то време у нападу Скопљанаца били су Панчев, Здравков, Рингов, а тренер је био Вишњевац. Тачно је, више сам био на клупи, али био сам стрпљив.

Прочитајте још Владимир Југовић: Фудбал сам играо јер сам га волео, никада нисам јурио славу

DSC 7760о И шансу сте дочекали код Андона Дончевског?

- Тражили су ме тада Победа, Тетекс и Пелистер, озбиљни македонски клубови, али је Дончевски дошао код мене и рекао: Играћеш бека. Како ја бека, одговорио сам му, па то је као да ви возите авион. На моју срећу, Андон је устрајао и ја сам се усталио у тиму и те године био проглашен за најбољег десног бека у Југославији!

о Била је то сјајна генерација Вардара?

- Баш тако, да поменем само неке, Грошева, Јаневског, Најдоског, Канатларовског, Савевског, Панчева, Петрова, Рингова, Георгијевског... Освојили смо и ону "Шајберову титулу", она је после враћена Партизану, али смо ми опет били други на табели и играли у Купу европских шампиона. Нажалост, Порто са Мађером и Футреом био је прејак за нас...

о Тим се осуо а ви сте отишли у Партизан?

1Vujadin Stanojkovikj profile- Тома Калоперовић је иницирао мој долазак у Хумску. Истекао ми је уговор али је Вардар тражио велико обештећење, па сам на њих био много љут. Те године Миљанић је, да би заштитио мале клубове, донео уредбу да клуб може да добије обештећење иако је играчу уговор истекао. Тај "закон" је пао већ наредне године, али моја тарифа за одлазак износила је 200.000 марака. Колико знам, Партизан је морао да плати и више.

о Четири године у Хумској (110-9), чега се најрадије сећате?

- Највредније, за мене, било је што сам постао капитен Партизана! Ја, из мале Речице, предводим велики Партизан. Било је много утакмица за памћење, издвојио бих двомеч са Селтиком, изгубили смо у Глазгову са 5:4, али смо победили у Мостару са 2:1 и елиминисали шкотског великана. Такође, памтићу до краја живота када сам 1992. године као капитен дигао пехар у Купу, били смо бољи од Црвене звезде.

о Благоје Пауновић је морао да чучи поред аут-линије да не бисте стално ишли у напад?

- Легендарни Паун, био је душа од човека. И сада ми је пред очима његов чучањ крај аут-линије и десна рука у којој је увек била цигара. Викао је: Стани, Стари, пази, немој стално напред, сад се убаци, сад прикочи...

о Постоји прича да сте увек асистирали за гол када сте лопту ударили чукљом на десној нози?

Vujadin Stanojković- Имао сам ја чукаљ на рису обе ноге и велике проблеме са копачкама. Али, зато нисам имао проблеме са центаршутевима.

о Следећа станица Шведска: три и по године у Дегерфоршу (69-5) и годину и по у Трелеборгу (34-1), па крај каријере?

- Доста трансфера ми је пропало, па и онај највећи. Уз то, Партизан је тражио мало више пара. Одемо Спасић и ја код Зеке и кажемо да имамо неке комбинације, а он ни пет ни шест већ каже - ко донесе милион долара може да иде. Ко ће да издвоји толике паре за бека од 27 година, покушао сам да га уразумим, али, ништа. Ипак, Зечевић и Бјековић су били најјачи руководећи тандем Партизана и не верујем да ће се појавити бољи. Био сам већ решио да завршим каријеру у Партизану, а и Бјековић ми је рекао да ако не нађем инострани ангажман, он ће да ми продужи нови уговор на четири године. Хвала му.

о Како сте дошли до Шведске?

о Појавио се Раде Мићић, који је живео у Шведској, и на његову и препоруку Душка Радиновића из Црвене звезде, који је већ потписао за Дегерфорш, одлучио сам се да одем тамо. У тој полусезони, оставили смо клуб у елити и освојили Куп, играли у Купу победника европских купова са Пармом коју је предводио Колумбијац Асприља. После три и по лепе године прешао сам у Трелеборг, остао 18 месеци и у 35. години отишао у фудбалску пензију.

о Помињали сте неки велики трансфер који је пропао?

22.04.2018 Vujadin- Ух, када се само тога сетим. Мало ко зна да сам био на корак до великог Реал Мадрида. Дешавало се то 1990. године, на СП у Италији. У квалификацијама сам био један од најстандарднијих, а онда против Немачке нисам играо. Међутим, у наредна два меча са Емиратима и Колумбијом у Болоњи био сам стартер. Онда смо се преселили у Верону, били смо на језеру Лаго ди Гарда. Спасић и ја у соби и дође економ Лала, људина, господин, увек пун позитивне енергије и каже ми да ме Миљан Миљанић чека у ресторану. Сиђем ја, Чича седи у челу, поред њега један ћелави човек и један млађи. И Миљан ми каже: ово су Алфредо ди Стефано, а ово Хуанито из Реала, дошли су да те ангажују. Када нисам пао са столице, нисам могао да верујем. Рекао сам им да имам уговор са Партизаном и да морају да причају са челницима клуба после Мундијала. Разговарали смо 15-20 минута, наговестили су ми да Чендо треба да сиђе са сцене и да би ја требало да га заменим.

о Шта се онда догодило, с обзиром да се нисте преселили у Мадрид?

- Пред меч са Шпанијом, где је дошао и председник Реала Рамон Мендоза и цела свита да гледају мене и Робија Просинечког, селектор Осим ми је рекао да се спремим као да ћу почети меч, а да ће он одлучити хоће ли на терен Златко Вујовић или ја. Сплићанин је био капитен, нисам веровао да ћу добити шансу. После шоуа Пиксија Стојковића ишли смо на мегдан Аргентини. И опет ми је Осим рекао да се припремим, а да размишља између Вулића и мене. Сплићанин је добио шансу. После Мундијала, нико из Реал Мадрида није контактирао са мном, а у краљевски клуб је отишао мој цимер Предраг Спасић.

о За репрезентацију Југославије сте одиграли 21 утакмицу, постигли један гол?

22.04.2018 vujke- Задовољан сам, био сам учесник Светског првенства у Италији, играо сам на Олимпијским играма у Сеулу, нажалост, са Европског првенства у Шведској су нас вратили због санкција. Све у свему, каријера за понос.

о Успели сте да понесете и дрес селекције Македоније (7-0)?

- Поново сам се сусрео са Дончевским, који ми је утро пут пребацивањем на место десног бека. Био је селектор Македоније и позвао ме је под заставу, наравно, да нисам могао да га одбијем. И тако, могу да се хвалим да сам играо за две репрезентације.

о Остали сте у фудбалу, прво као директор и тренер Ђорђе Петрова, затим сте водили Вардар, па били у разним репрезентативним селекцијама Македоније?

- Водио сам клинце до 18 и 19 година, у том узрасту смо победили Енглеску са 2:0, али губили од аутсајдера, затим сам скоро четири године био асистент Срећку Катанецу који је водио репрезентацију Македоније, сада сам у Академији фудбалског савеза.

Македонија може и више и боље

о Фудбал у Македонији, чини се, иде узлазним путем?

vujke- Има наговештаја да наш фудбал може и више и боље. Улаже се доста у спорт, али новац увек недостаје јер мора да се поправи инфраструктура која је горући проблем. Улаже се и у млађе категорије, треба само мало стрпљења и зрнце среће па да сви будемо задовољни.

Унук Душан мој наследник

о Син Милош (33) није играо фудбал?

- Како да игра фудбал када има две леве ноге. Не, он је завршио правни факултет и ради у Општини Куманово. Али, зато мој унук Душан (5) показује смисао за фудбал. Изразити је левак, једини у породици, ако буде среће он ће ме наследити.