Iguana

Некадашњи голман црвено-белих Драгомир Рацић: За Звезду и без ногу на стадион

sp-racic 620x006. август 2018.

Црвена звезда је 1968. године освојила Митропа куп, на “Маракану” је стигао други трофеј у овом такмичењу, као и 10 година пре када се звало Дунавски куп. Црвено-бели су у двомечу финала савладали Спартак из Трнаве укупним резултатом 4:2, а судбина је умешала прсте, па ће против истог ривала садашња генерација клуба из Љутице Богдана играти у 3. колу квалификација за Лигу шампиона.

Члан екипе која је 1968. године освојила Митропа куп био је и голман Драгомир Рацић. Сада 73-годишњак је боје омиљеног клуба бранио од 1966. до 1974, да би наредних осам година славу стицао међу стативама шпанског Кастељона.

Сећања на дуеле са словачким тимом из 1968. навиру.

- Бранио сам у тој првој утакмици финала Митропа купа у Трнави, то ми је била једна од најбољих у каријери. Што се каже, свака лопта ме је "погађала", толико добро сам бранио. Спартак је тада имао изузетан тим, сјајног Адамеца, голмана Виктора, није имао пораз до финала и важио је за један од најјачих тимова у то време. Освојили смо трофеј, у другом мечу је бранио Ратомир Дујковић, а имали смо још три сјајна голмана: Ољу Петровића, Кајганића и Буцу Атанацковића. Један брани и један је на клупи, али смо се поштовали више него ико - каже Рацић за сајт српског првака.

Кад год дође на стадион "Рајко Митић", осећа се као код куће.

- Увек кад дођем у Звезду, приме ме са много поштовања. Црвену звезду волим много, она ми је много пружила и ја сам покушао да јој узвратим што више могу. Мислим да ћемо проћи Спартак, имамо млад тим и много верујем у господина Владана Милојевића и његове момке. Улива ми поверење, има став и поглед за поштовање. Кључна је опрезност и онда ће доћи шанса коју треба искористити када се укаже, а верујем да Звезда има брже и опасније играче који ће моћи то да искористе.

Живот га није мазио, па је због здравствених проблема и лошег лечења остао без обе ноге. Ипак, његов борбени дух ништа не може да заустави, па се креће помоћу протеза и штапа по потреби. Љубав према Звезди и воља за животом јачи су од свега.

- Остао сам инвалид, али се борим за живот колико ми Бог да. Имам 73 године, добио сам бактерију у болници и лекари су ме упропастили, било је живот или нога. Једна ми је ампутирана 15, а друга 16 центиметара. Али, кад ме неко види, ја идем и без штапа, нисам комплексаш, идем даље, борим се - мирно прича Рацић, који ће се у уторак наћи на стадиону “Рајко Митић” како би пружио подршку наследницима у једној од најважнијих утакмица тек започете сезоне.

- Живим у Новом Саду и са пријатељем, Микијем Делијом, долазим на сваку утакмицу кад год могу. Зато ћу и ја против Спартака из Трнаве навијати на нашем стадиону као да имам обе ноге. Мики је иначе велики навијач Црвене звезде, велики емотивац, таквог човека треба имати у животу. Са њим кад се поведе реч о Звезди, он одмах заплаче, то је невероватно. И ја волим Звезду, и раде ми емоције, обишао сам пола света са њом, то је један од најпопуларнијих клубова, и сви је поштују. Не кажем то тек тако - завршио је Рацић.