У Србији спремна нова законска регулатива – удар на хулигане - у затвор за тучу, бакље и маске

04-NAVIJACI 620x027. септембар 2018.

Шта предвиђају измене закона у Србији о спречавању насиља на спортским приредбама, који је ушао у парламент. Казне и за уношење обележја за све који вређају национална, верска, расна осећања

Казну од милион до два милиона динара платиће спортски савез, друштво или организација који не осигурају безбедно одржавање приредбе, не ангажује редарску службу, не обезбеди вођење евиденција о продаји улазница за МУП... Затвор од тридесет до 60 дана, или новчана казна од 50 до 150.000 динара, предвиђена је за оне који физички нападну учеснике, уништавају имовину, поседују пиротехничка средства, маскирају се приликом насиља...

Ово је, како најављују Вечерње новости, главна новина Закона о изменама и допунама Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама који ће се наћи на дневном реду парламента током јесењег заседања. Документ са потписом Министарства унутрашњих послова има за циљ да спречи учестале нереде на трибинама због којих цех све чешће плаћају клубови и репрезентација и који угрожавају репутацију земље.

Списак шта све спада у насиље и недолично понашање (напад на учеснике, бацање предмета на терен, изазивање нереда, паљење навијачких реквизита...) шири се и на "покушај уношења или истицање у спортском објекту обележја којима се вређају национална, верска, расна или друга осећања или изазива мржња или нетрпељивост која може да доведе до физичког сукоба". Такође, у листу је додато да ће бити санкционисани и они који у доласку или одласку са стадиона буду носили пиротехничка или нека друга средства којима може да се угрози безбедност. Такође, кажњени ће бити и они који буду маскирали лица одевним или другим предметима, приликом насиља.

У новинама је прецизирано да организатор спортске приредбе повећаног ризика мора да отвори капије најкасније два сата пре почетка догађаја, а приликом организације осталих манифестација - сат времена пре одржавања. До сада су сатницу одређивали организатори. У изменама се наводи и да један навијач може купити највише четири карте, уместо седам.

У образложењу разлога због чега се мења закон наводи се да полиција мора да изведе од 2.500 до 3.000 људи приликом организовања догађаја високог ризика, посебно фудбалског дербија, како би спречила инциденте. Такође, пише и да је припадницима навијачких група, због мањкавости постојећих правила, суђено на основу других прописа који нису адекватни за сузбијање хулиганизма.

Закон, између осталог, забрањује и продају и конзумирање алкохолних пића у објекту или на удаљености од једног километра ваздушном линијом од средишње тачке терена у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, а у осталим местима до 300 метара. Предвиђа и да организатор мора да ангажује "правно лице или предузетника за обављање послова приватног обезбеђења" за одржавање реда на међународним, приредбама повећаног ризика као и догађајима највишег ранга националних екипних спортских такмичења.

Нови предлог предвиђа и брисање одредаба у којим је гостујући фудбалски клуб дужан да обезбеди расподелу карата које је за своје навијаче добио од организатора. Анализа је утврдила да оваква подела улазница није омогућавала контролу што носи безбедоносне ризике.

Иначе, закон који треба да буде основа за спречавање нереда на трибинама донет је још 2003. године. До сада је мењан неколико пута, а последња измена била је 2013. године. Ниједна од верзија није донела велике резултате у борби против хулигана који се крију иза имена - навијачи.

УЗ КАРТУ И ЈМБГ

Име и презиме, као и јединствени матични број сваког навијача који купи улазницу за спортски догађај, клубови ће морати да доставе полицијској станици. Исто правило важи и за оне који имају сезонске улазнице или пропуснице, као и за спортске манифестације где је улаз бесплатан. По завршетку утакмице или неког другог надметања, МУП мора да обрише све податке.

ЗАБРАНА

ПРЕДВИЂЕНО је да се из закона брише одредба по којој су редари дужни да не дозволе приступ спортском објекту лицу коме је изречена мера забране присуствовања приредбама. Ово "брисање" урађено је на основу сугестије повереника за информације од јавног значаја, јер редарска служба не може да има податке о забранама. Зато ће у оваквим случајевима морати да реагује полиција.

НАЈВЕЋИ ИНЦИДЕНТИ

КАЗНЕ које је Фудбалски савез Србије платио УЕФА и ФИФА:

2010. 120.000 евра за прекид меча Италија - Србија у Ђенови када је Иван Богданов на трибинама правио нереде

2013. 81.000 евра за расизам на мечу У21 селекција Србија - Енглеска

2013. 53.000 евра због нереда на мечу Србија - Хрватска

2014. 120.000 евра за прекид утакмице Србија - Албанија када је дрон слетео на стадион

2017. 73.000 евра због национализма на мечу Србија - Грузија

2017. 93.000 евра због национализма на мечу Аустрија - Србија када је истакнута застава са ликом Гаврила Принципа

АНКЕТА ВЕЧЕРНИХ НОВОСТИ: ШТА МИСЛИТЕ О ЗАКОНУ О СПРЕЧАВАЊУ НАСИЉА НА УТАКМИЦАМА?

* Светозар Мијаиловић, председник ФК Црвена звезда:

Досадашњи закон очигледно није имао ефекта. Нема утакмице после које Црвена звезда није била код прекршајних судија због употребе пиротехничких средстава. Има анегдота да сам ја као председник клуба упознао цео прекршајни суд. Репресија није право решење, али је потребно предузети конкретне мере које ће спречити употребу пиротехнике и насиља. Од закона немамо ништа ако се не примењује.

* Жарко Зечевић, потпредседник Олимпијског комитета Србије:

Годинама сам био заговорник строже превенције, али и више него конкретног спровођења казнених мера у Закону. Требало би да се придржавамо чак и оног чувеног енглеског модела тог закона у којем се врло јасно каже да на спортским објектима, најчешће фудбалским стадионима, постоји дежурни истражни судија који у притворској јединици, која је на самом стадиону, саслушава једног или више осумњичених за инцидент.

* Небојша Ивковић, саветник и некадашњи секретар ФСС:

Надам се да ће измењени делови Закона о спречавању насиља на спортским приредбама поспешити борбу против насиља на нашим теренима.

Фудбал је по некој лошој традицији најугроженији по том питању, а одмах иза њега и кошарка. Фудбалски савез Србије је врло заинтересован да учествује у свакој врсти расправе и помоћи око доношења што квалитетнијег закона.

* Давор Штефанек, председник Спортског савеза Србије:

Искрено сам уверен да ће нови закон о спречавању насиља на спортским приредбама помоћи доста у превенцији насиља на спортским теренима.

Ја сам посебно осетљив на инциденте на теренима широм Србије и волео бих да казне за изгреднике, насилнике и све који праве инциденте на оваквим догађајима буду строже што је могуће више.

* Игор Милојевић, генерални секретар СД Црвена звезда:

Бавимо се последицама, а не превенцијом. Да бисмо спречили насиље неопходно је да се ради превенција са младима, да се што више њих уводи у спорт, да схвате његову суштину, а не да спорт буде привилегија богатих... Требало би што више младих навијача Звезде и Партизана укључити у ванспортске активности, нарочито хуманитарне. А што се тиче закона, неопходно је да се спроводи до танчина, да нема привилегованих.