Iguana

Српско-македонске културне везе кроз векове у научној визури

20. мај 2017.

20.05.17 bitoljСедми Међународни научни скуп на тему „везе између Републике Македоније и Републике Србије кроз векове до данас“, отворен је синоћ у организацији Почасног конзулата Србије у Битољу.

Учеснике научног скупа у хотелу „Молика“ на Баба планини пригодним обраћањима поздравили су почасни конзул Србије у Битољу, Сиљан Мицевски, ректор државног Универзитета Св. Климент Охридски у Битољу Сашо Коруновски, Председник македонског научног друштва Марјан Танушевски.

- Част ми је да вас све поздравим. Осећајте се као да сте код куће, понесите успоемене, увериќете се да Битољ има тај магнетизам, има душу, која лечи, а нема већег доказа од тога што и овогодишњи одзив то показује. Везе које градимо, су стаза у ком смеру да се изграђују и будући односи, рекао је у уводном обраћању Сиљан Мицевски, указавши да се ове године пријавило 94 учесника, међу њима, 72 доктора наука, 13 магистра и 9 професора. Али је ипак у целокупном програмском делу учешћа узелу 42 учесника.

Након тога професор Вера Стојчевска Антић промовисала је Зборник са последњег скупа.

Радни део - Историја

bondzicРад је настављен у сесијама: историја и култура, где су у засебним салама читани радови учесника. А касније дискутовано на темама.

У историјском делу прочитано је 11 радова, међу њима Први труд са насловом „Македонија у интересним сферама политике Србије, Бугарске и Турске уочи Балканских ратова“ прочитао је Тодор Чепреганов.

Димитар Пандев: „Слово о деволским земљорадницима“, Никола Минов: „Однос српских дипломатских представника према румунској пропаганди у Македонији (1890-1903), Драгомир Бонџић: „Професори Филозофског факултета у Скопљу 1920-1941“.

Научну сесију историјских тема пратила је и почасни конзул Аустријске амбасаде у Битољу.

Књижевност

djordjУ књижевној сесији, прочитана су радови: Христо Петрески: „Критичко есејистичко стваралаштво проф. др Стане Смиљковић посвећено македонским ауторима и књижевношћу".

Елена Јованова Грујовска је у свом раду дотакла културлошке везе између Срба и Македонаца у Дојрану, какав је био и наслов њеног рада. 

Катарина Петровкса Кузманова: „Савремена истраживања културних извођења у Р. Македонији и Р. Србији“.

Игор Крајчев: „Живко Чинго и Данило Киш“. Васил Тоциновски: „Роман Гњев Милисава Антонијевића Дримколског“.

Добре Тодоросвки: „Утицај српске књижевности у мом стваралачком уопусу“. Јасминка Ристовска Пиличкова говорила је о посебностима везова од скопског до Косова и Метохије, чиме је првог дана затворена литерарана сесија са овог научног скупа.

Други дан – Историја

zugicСветозар Бошков: „Појам Македоније у српским уџбеницима историје током 19. века“. Томислав Жугић: „Стање српских војничких гробаља на Кајмакчалану и Мариову 1918-2016“.

Ивана Ђорђевић је у свом кратком и сажетом говору изнела рад који је заједнички радила са својим ментором која је такође била присутна на Симпозијкума и и била део председништва: Љиљана Живковић, са насловом: Значај Моравско- вардарске долине у контекстумиграционих токова“.

Елена Јосимовска: „Допринос Српске соколске организације у афимрацији телесог васпитања у Македонији“. Последњи изалагач у том делу сесије био је Ратомир Миликић из Института за савремену историоју а темом: „Улога макеоднских кадрова у приступању СФР Југославије у Савету Европе“.

У књижевном делу другог дана прва је наступила: Ана Витанова Рангачева са задршком на шаманистичке представе задргорбног путовања хероја у бајакама на примеру македонског и српског фолклора.

Љиљана Макаријоска се задржала на народном веровању кроз векове, Владимир Цветковски : „Заједничке црте неких макеоднских, српских и староенглеских врачева“.

Владимир Јаневски: „Коло писмо релација север југ“. Стојанче Костов: "Тип лаких кола у Србији и Македонији".

Гост и учесник овог симпозијума била је и Драгица Панић Кашански из Републике Српске са темом: "Бордунски тип певања у музичкој традицији".

Милутин Станчиќ