Iguana

Слободан Унковски: Осећам се ослобођено после десетак година деспотизма

17.09.2017 unko117. септембар 2017.

Прослављени македонски редитељ међународне репутације Слободан Унковски, који је овдашњу публику освојио представама "Позоришне илузије", "Хрватски фауст", "Буре барута", "Није смрт бицикло" и другим, у Југословенском драмском позоришту ради представу "Ајнштајнови снови" по истоименој новели Алена Лајтмена, америчког физичара и писца, објављеној 1993, која је преведена на више од 40 језика.

Познато је да је реч о делу и теми која га већ дуго привлачи, а на питање откуд и зашто, за београдски Блиц одговара: "Претпостављам зато што је то немогући задатак. Волео бих да одговорим јасније, али изгледа не могу…"

Дакле?

- Фасцинација овом материјом траје већ више од двадесет година, и како је једна моја сарадница рекла - има ту нешто лично и више од представе. Радио сам делове новеле као воркшоп са студентима у Бостону, Атини, Скопљу. Урадио сам једну верзију драматизације као копродукцију Театра Навигатор и Војдан Чернодрински... У Београду радим драматизацију Русомира Богдановског, коју смо развили комплетно после Лајтменове дозволе да имамо сву слободу да користимо његову новелу на начин који нама одговара. Овде у ЈДП следимо Ајнштајна на путу у САД 1933. године, кад је приморан да напусти фашистичку Немачку, а са њим крећу и његове свесне и несвесне успомене. Ова би представа - путовање, могла да буде стављена у тренутно веома ин категорију Уметност и Наука, али она је такође узбудљива прича о животу и љубави, пуна емоција и верујем, такође хумора. Трагикомедија на један другачији начин...

Реч је о делу Алена Лајтмена, преведеном на четрдесетак језика, у којем се између осталог бави сновима славног физичара у време настанка теорије релативитета. Шта је то што ћете ви редитељски, драматуршки извући као окосницу, срж представе?

- Лајтмен је, и сам физичар и писац, развио материјал који се базира на разним аспектима времена. У његовој новели, која нам је основа за драматизацију, он је исписао тридесетак кратких прича које су превод аспекта времена. Немамо доказа да је Ајнштајн сањао ове снове, Лајтмен их је засигурно “сањао”, али захваљући Ајнштајну и развоју науке ми данас можемо да препознамо и тумачимо време, простор и сам живот. Лајтмен је ове снове, догађаје, сместио у период када је двадесетшестогодишњи Ајнштајн у Берну завршавао своју Теорију времена, у два интензивна месеца комплетне концентрације и окренутости ка своме унутрашњем свету, 1905. године. Догађаји, снови, код Лајтмена нису део једне јединствене приче, већ је тумачење времена то што их спаја. Сваки је сан посебна мала историја базирана на ономе што је Ајнштајн открио о времену и простору, цртица из могућег или апсурдног живота. Мене је интересовало недохватљиво, неизрециво, сан, како то приказати у позоришту данас, са лимитираним технолошким ресурсима који стоје овде на располагању.

Видели сте се са Лајтменом пре пар месеци у Њујорку, које утиске носите са тог сусрета? С којим осећањем га дочекујете, ако се не варам он долази у Београд?

- Лајтмена сам упознао још пре скоро двадесет година док сам интензивније радио у Америци. Америчко друштво за физику се заинтересовало за моју идеју и хтело је да, преко свог потпредседника Брајана Шварца нађе продуцента за овај пројект. Лајтмен нам је дао дозволу на три године, али нажалост нису била обезбеђена средства и нисмо успели. Тада је Лајтман дошао и на премијеру моје “Зимске бајке” у Америцан Репертоарy Тхеатер 2005. године поводом 100 година од Теорије времена, била је велика изложба о Ајнштајну у Мусеум оф Натурал Хистиорy у Њујорку и онда је представљен један мјузикл који се развијао на бази Ајнштајнових снова и мој пројекат. Оба се нису појавила касније. Радујем се што ће доћи на нашу премијеру и радујем се такође да ће одржати предавање. Не знам тренутно, али доскора је предавао, рецимо, астрофизику и креативно писање на МИТ у Кембриџу, наизглед неспојиве области, али апсолутно простор његове комплетне експертизе. Аутор је многих књига из области науке, али такође и романа и др. Морам да изразим и задовољство да се ова прича вратила у ЈДП, које је довољно храбро и још увек младо и знатижељно да уђе у овај тип неконвенционалног истраживања.

А шта нама и данас значе и наши и туђи снови? Односно какав је статус снова у друштвима неолибералног, корпоративног капитализма и у време у коме је "пост трутх" не само реч године него и начин мишљења?

- Ваше питање прелази лимит моје експертизе. И, у ствари, немам потребу да се успоставим, дефинишем у односу на та глобална социолошко-политичко-финансијска питања поред толиких експерата у околини, од Варуфакиса на југу до Жижека на северу, између осталих. Истина више не постоји, на жалост или на срећу, још увек не знамо. Као што су застареле категорије стид, одговорност према јавности, искреност, непрофитабилна посвећеност или независност и објективност медија. Узмите, на пример, Сергејев (Трифуновић) интервју у НИН-у и можете видети шта је можда испод стене Истина овде. За мене као практичара, извођача позоришних радова по театрима или по кућама, увек су биле интересантне постдрамске анализе театра, али оне нису могле да ми помогну да боље изразим себе. Јер, коначно, за мене, интерпретација драме није базирана само на суштини и унутарњој логици драмског текста већ на дубокој и неизрецивој енергији која мене као аутора повезује са темом и са мојим разумевањем предмета истраживања. Снови су постали синтетички, фабриковани, државно усмеравани и контролисани. Индивидуално сањање једноставних тема као љубав, секс, трауме, страхови, падање са висина или бежање са гуменим ногама, скоро да ће постати илегални јер не дотичу у препознатљивом виду свеприсутну и једино важну Политику.

17.09.2017 unkoИ, које су кључне одреднице времена у којем живимо и каква је позиција, моћ или немоћ културе, конкретно позоришта, данас?

- Култура је терет, нервоза, проблем, можда би заиста за друштво било лакше да је нема. Мала група посвећених у производњи и опадајућа група конзумената претрчавају скоро у илегали, од врата до врата, од догађаја до догађаја, пазећи да их не прегази захуктала локомотива кича и забаве базиране на исконским инстиктима у необрађеној форми. Последице овог стања на квалитет цивилизације су тренутно небитне јер ће се последице видети после више година...

Из Македоније сте, Македонија је врућа тема, а како ви сагледавате политичка збивања у Македонији?

- Осећам се ослобођено после десетак година деспотизма, криминала и терора. Лечење ће трајати дуго јер су метастазе Груевског и његове партије раширене свуда и могу да се врате. Надам се да ће Заев да преживи у политичком и буквалном смислу и да ће успети да створи услове за санкционисање претходних злочина који су повезани са енормном пљачком државе, приватизацијом институција и система државе, укључујући све службе, службу безбедности пре свега.

Уметничка екипа представе "Ајнштајнови снови"

У представи "Ајнштајнови снови" чија се премијера очекује половином октобра играју Никола Ђуричко, Драган Мићановић, Радован Вујовић, Војислав Брајовић, Анита Манчић, Бранко Цвејић, Бранка Петрић, Наташа Тапушковић, Марија Вицковић, Милена Живановић, Милица Гојковић, Марко Грабеж, Вучић Перовић, Амар Ћоровић, Јоаким Тасић и Филип Ђурић. Аутор драматизације је Русомир Богдановски, сценограф Свен Јонке, костимограф Лана Цвијановић, композитор Златко Ориђански, а за сценски покрет задужен је Димитрис Сотириу.