Iguana

Комеморација на Српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну

Zejtinl71 620x030. септембра 2017.

На српском и савезничком војничком гробљу Зејтинлик у Солуну, данас је одржана комеморација посвећена успомени на српске војнике страдале током Првог светског рата у Грчкој.

Заменик министра за рад Зоран Милошевић, поручио је да Србија захваљујући жртви јунака из Првог светског рата, данас гради бољу будућност за свој народ и памти своје претке.

"Захваљујући њиховој жртви, наш народ је преживео, наша држава је опстала, а ми смо данас у ситуацији да градимо бољу будућност, да на подигнутим темељима од крви и меса наших ратника сазидамо успешну, јаку и бољу Србију", истакао је Милошевић.

Он је на комеморативној свечаности посвећеној успомени на српске војнике страдале током Првог светског рата у Грчкој, положио венце на српском и на савезничка гробља француских, италијанских, руских, енглеских, грчких војника на Зејтинлику у Солуну.

"Србија негује своју традицију и памти своје хероје, памти славне ратове наше државе и подвиге нашег народа", рекао је Милошевић.

Он је поручио окупљеним делегацијама да је потребно чувати вечну захвалност на пале хероје из Првог рата, јер су они, како је нагласио, својом храброшћу обезбедили живот и заштитили слободу будућим генерацијама.

Делегације Србије и Грчке, представници неколико савезничких земаља из Првог светског рата, заједно са кадетима и студентима Војне и Полицијске академије из Београда и Бања Луке те представницима неколико удружења за неговање традиције ослободилачких ратова, положили су венце и на гробљима савезника у Првом светском рату у оквиру комплекса Зејтинлик.

Деда Ђорђе Михајловић и са девет деценија чува Зејтинлик

Војничко гробље Зејтинлик у Солуну годишње посети око 350 хиљада посетилаца од којих је највећи број из Србије и то је зато што је сећање на хероје Првог светског рата постало део традиције српског народа.

Овако деведесетогодишњи чувар српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну, деда Ђорђе Михајловић, говори за Танјуг, нескривајући понос чињеницом да је и он постао део историје како Србије тако и Грчке, у којој је и рођен.

Српско гробље има највише посетилаца, поносно истиче деда Ђорђе и објашњава да је то између осталог јер су се у другим војскама борили и странци али и плаћеници, док су у српској војсци били "наши" људи.

"Слабо долазе Французи и Енглези, за цео месец, можда један човек. Зато, јер је од 8.000 Француза више од четири хиљаде било из Сенегала, Марока, Туниса, Алжира...", објашњава времешни старац.

Сећање не вара деда Ђорђа – набраја одакле је дошао и грађевински материјал за делове гробља Зејтинлик, венчац, каже из Владичиног Хана, цемент из Беочина...

Ту је да помогне око тешких задатака и Предраг Недељковић, нови чувар, заменик деда Ђорђа у најтежим пословима.

На Зејтинлику је већ четири године, а речи поштовања не крије према старцу који је цео живот провео окружен неиспричаним животним причама палих јунака Првог рата.

"Његове животне координате су овде. Његови преци су овде. А ја, ја са њим проводим дан, од јутра до мрака", објашњава "ученик".

Каже, на 12.000 квадрата под његовом и деда Ђорђевом стражом, Зејтинлик "живи" и када нису годишњице и комеморације, јер је 350.000 поштовалаца прошло само прошле године.

Zejtinlik i 620x0На Зејтинлику лежи 21.000 бораца, од тога је осам хиљада Срба, а њих шест хиљада заједно леже у вечности у костурници, додаје податке стари чувар, деда Ђорђе.

Извињава се старац, каже, грло га боли, пуно је данас причао. Уз осмех каже, није због болести месецима ни ракију окусио.

И додаје, опомињући младе средњошколце који слушају "јавни час сећања", да се сваки трећи од четири и по милиона наших ратника није вратио у домовину након Првог рата. Пореди то са другим војскама, чија су страдања, објашњава, једнако трагична, али ипак истиче, да су Срби поднели највећу жртву.

"Треба сви да кажу зато, сто пута хвала Србима", поносно истиче деда Ђорђе.

Иако видно уморан, каже, причао је данас много и дочекао бројне делегације многих земаља, деда Ђорђе савршено рецитује, без иједне грешке, стихове Војислава Илића Млађег исписане на Маузолеју на Зејтинлику.

"Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог заједничког гроба, знај, овде су нашли вечно уточиште највећи јунаци данашњег доба", загледан у даљину, у потпуној тишини Зејтинлика, деда Ђорђе поносно рецитује стихове, а негде у позадини војни оркестар одаје почаст палим херојима Првог светског рата.

И Французи, њих осам хиљада, почивају са српским саборцима, 3.500 савезника Италијана је ту, 2.000 Енглеза и 400 Руса, све ове бројке зна деда Ђорђе напамет.

Сећа се времена када је почео дужност 1960. године, Солун је, каже, имао 160.000 људи, а данас броји 1,5 милиона.

Гробље је, објашњава, било на периферији, а данас су га окружиле нове грађавине, и сада је гробље практично, каже, у центру.

Јавни час сећања слушали су данас на Зејтинлику бројни ученици, средњошколци, кадети из Србије као и представници различитих делегација из наше и других земаља.