Поклони радост

„Мали огласи“ Дејана Алексића на македонском „стигли“ преко Америке

Dejan Aleksic na promociji u Skoplju foto M07. децембар 2017.

На синоћној промоцији македонског издања књиге песама „Мали огласи и још понешто“, српског писца Дејана Алексића, у препуној књижари Литература.мк у Скопљу, откривена је занимљива путања стваралачког договора који је крунисан репрезентативним издањем куће Libi Ars Lamina, у препеву Владимира Мартиновског.

У пријатној атмосфери дружења најмлађих и оних нешто озбиљнијих љубитеља зреле поезије српског аутора, Оливера Ћорвезироска, промотор издања, (са изванредним илустрацијама Александре Филипоске, у уредничком „равнању“ Билјане Црвенковске), пријемчивим уводом, делом и у рими, „прозвала“ је Мариновског да расветли позадину договора са аутором о преводу „малих огласа“ на македонски језик.

Dejan Aleksic na prmociji u Skoplju foto MОдушевљен неким од Дејанових „свежих“ песама које је чуо за време њиховог дружења „негде у Америци“, како је признао Мартиновски, једноставно је себи задао обавезу да те стихове препева на македонски језик.

И, како је рекао, „са великом радошћу и одушевљењем“, повучен прекрасном поезијом, читаву збирку коју је, по повратку из Америке у Скопље, добиши је од Алексића - у рукопису, спремио за објављивање – за месец дана.

Српско издање књиге „Мали огласи“ је награђена признањем „Доситејево перо“, али је Мартиновски на промоцији приметио да су једноставно „све Дејанове књиге награђене“.

- Заиста ми је драго што је то наше дружење уродило овако дивним плодом. Радује ме да је објављено заиста репрезентативно издање књиге. До сада имам 22 две књиге прозе и поезије, разних текстова, на српском, али ни једна од њих није тако добро урађена као ова на македонском, рекао је Алексић.

Mali oglasi na makedonskom foto MКроз спонтан разговор са читаоцима, оценио је да „писати за децу данас јесте много теже него некада када свих ових медија није било“.
Колико смо у стању да задржимо „дете у себи“, како је рекао, толико је човек у сваком погледу зрелији и стабилнији.

- Знате, оно када се каже - ма пусти га он је детињаст, инфантилан, нешто што није препоручљиво, шта ће озбиљном човеку да се бави детињаријама, да прави детињарије. Мислим да је то погрешно да се тиме шаље лоша порука да обележава људе који беже од оног исконског. Мислим да је детињство сваког човека она територија она древност из које можемо да црпимо користи за цео живот. Без тога макар и делимично задржаног из детињства у себи, постајемо неке љуштуре, по оном синдрому Петра Пана, објаснио је Аклексић стваралачку основу за себе и оне одрасле, пишући да „најпре забавим себе из детињства“... Ако је то забавно том детету у мени, „које се пентра по таванима, дрвећу, краде воће...“, онда је верујем и мојим читаоцима, независно на узраст.

Dejan Aleksic na promociji u Skoplju1 foto MАлексић је подсетио на савете Душка Радовића да се не треба спуштати на ниво дедета, већ да се треба уздићи до тог нивоа измешу осталога и у стваралаштву...

Изводе из збирке читали су млади глумци скопског Театра за децу и младе. Мали огласи, жалбе и тужбе, вести и необична мода – све то је део ове забавне збирке прича у стиху, од којих ће те се, како су поновили издавачи“, једноставно трести од смеха. Ту су стихови о брковима који преко огласа траже новог власника и једно голобрадо лице које се јавља на оглас; радијатор који се жали на људе који мрзе зиму и једва чека топли децембар да му загреје ребра; вест је да је једна кобила заробила срце расном коњу, а жирафа је доказ да висока мода може да иде на четири ноге...

07.12.2017 publikaГост у радионици Споне

Дејан Алексић је посебно похвалио стваралачки осећај Александра Мартиновског, на одговорном и ни мало лаком задатку превода, иванредним препевом песама са српског на македонски језик за књигу „Мали огласи и уште понешто“.

У договору за њихов наставак сарадње, између осталог, договорено је и гостовање Дејана Алексића на једној од књижевних радионица Српског културног центра „Спона“ у Скопљу под модераторском Александра Мартиновског.
М.С.