Schlarafia

"Есторил" на македонском у издању "Слова"

26-stankovic26. децембар 2017.

Роман "Есторил" српског писца Дејана Тиаго Станковића објављен је на македонском јазику у издању издавачке куће "Слово". Споменута издавачка кућа 2015. издала је и његов првенац, збирку прича "Одакле сам била, више нисам".

Радња романа одвија се у ратно доба између 1941. и 1945, у чувеном хотелу Есторил, који је захваљујући португалској неутралности, постао центар неких од судбинских догађаја по Европу и свет, али и стециште најважнијих познатих и анонимних актера века. Већина њих не само што су постојали него се са сигурношћу може тврдити да су у време радње заиста боравили у Естурију. Међу њима су двојица дипломата из окупиране Југославије, Милош Црњански и Јован Дучић, један на путу за Лондон, а други за Америку.

Од идеје до књиге прошло је скоро десет година. Од кад сам почео да озбиљније истражујем и пишем до краја, макар четири. Није ми се журило. Незабораван период. Никад се нисам тако лепо провео, изјавиће једним поводом, писац "Есторила", Дејан Тиаго Станковић.

26-estorilГлавни југословенски/српски лик је двоструки тајни агент који би се могао овако представити: „Зовем се Попов... Душко Попов.“ Асоцијација на Џејмса Бонда је исправна – то је историјска личност, човек по којем је Јан Флеминг створио лик о Џејмсу Бонду. Реч је о немачко-британском двоструком агенту који је имао једну од најважнијих улога у догађајима пред јапанско бомбардовање америчке војне луке Перл Харбор и савезничко искрцавање у Нормандији. Шеф Еф-Би-Аја Едвард Хувер није послушао његово упозорење, Британија му је доделила орден, породица Бајлони га волела, а њему су у срцу били породица, Београд и Дубровник. Дружио се у Лисабону и Европи с Јованом Дучићем и светским џет-сетом, прошао кроз животе Милоша Црњанског и Антоана де Сент Егзиперија... У ствари, спасавао је свет. Ова књига говори о томе. И о много чему још, пише поводом овог романа Владислав Бајац.

Дејан Тиаго Станковић (Београд, 1965.) београдски је и лисабонски писац а уједно и књижевни преводилац. Одмах по завршним студијама архитектуре, 1991., пресељава се у Лондон, а потом у Лисабон, где и данас живи, преводи и пише. Објавио је збирку прича "Одакле сам била, више нисам" и ратни роман "Есторил", за који је награћен наградом Бранко Ћопић. Преводио је Црњанског, Андрића, Драгослава Михаиловића, Душана Ковачевића, Пиреша, Сарамага и Песоу. Посебно је поносан на преводе Иве Андрића на португалски, Жожеа Сарамага на српски и на своја два сина.

Дејан Силјановски