Schlarafia

Слава Свети Сава Српски

Sveti--Sava27. јануар 2018.

Српска православна црква (СПЦ), верници, али и читав српски род у земљи и расејању данас слави Светог Саву Српског, оца српске духовности, културе, оснивача српске цркве и просветитеља.

Свети Сава рођен је 1169. године у Расу као најмлађе дете великог српског жупана Стефана Немање и његове жене Ане, добивши име Растко. Малог Растка васпитавали су најбољи учитељи из Солуна, Дубровника, Венеције и Цариграда. Био је бистро, паметно и весело дете, брзо је научио да чита и пише. Међутим, Растка световни живот није много занимао, већ је интересовање показивао за духовне лепоте.

У време његове младости, када је увелико припреман за живот будућег владара, на Немањином двору боравили су светогорски монаси, међу којима је био и један Рус. Заокупљен размишљањима о мотивима из житија светих, које је свакодневно читао, седамнаестогодишњи Растко дуго је с њима разговарао.

Задивљен причама о лепоти Свете горе, донео је одлуку која ће му потпуно изменити живот - решио је да оде у ову монашку државу. С обзиром на то да није могао да рачуна на родитељски благослов, одлучио је, баш када су родитељи решили да га жене, да побегне с монасима.

Сломљен од бола, Стефан Немања одмах је послао потеру за сином. Растко се налазио у руском манастиру Светог Пантелејмона (Русик), где је под претњом обећао Стефановим људима да ће се наредног дана вратити у двор. Али, легенда каже да су светогорски монаси, на Растков предлог, прибегли лукавству - спремише богату трпезу и вино, па гониоци после обимне вечере заспаше. Мимо манастирских прописа, дотадашњи принц се замонашио и узео име Сава.

Тако је Сава остао у манастиру, где се ревносно молио, учио и служио. После кратког времена, прешао је у грчки манастир Ватопед, такође на Светој гори, где је наставио строги монашки живот. За то време у Србији, после првог очајања, Стефан Немања се помирио са синовљевом жељом. Често му је слао новац, да би му у манастиру било удобније, али је он све делио сиромасима или светогорским манастирима.

У међувремену, док је Сава на Атосу живео мирним животом, у отаџбини је дошло до неслоге између његове браће Вукана и Стефана. Незадовољан Немањином жељом да млађи Стефан буде наследник престола, старији Вукан кренуо је да војском оствари своје право. Сукоб се завршио на бојном пољу у корист Стефана, земља је опустошена, а народ осиромашио.

Сава одлучује да после двадесет година привремено напусти монашки живот и допринесе учвршћивању и напретку српске државе. Са посмртним остацима свога оца, који је умро 1199. године, Сава долази у Србију и над њима мири своју завађену браћу а затим свог оца поново сахрањује у манастиру Студеница.

После измирења браће, на Стефанову молбу, Сава остаје у Студеници и у њој ствара нови духовни и културни центар српске државе. Наредних осам година Сава ће бити игуман овог средњовековног храма. За то време је писао и преводио српске списе, поучавао браћу и просвећивао народ. У Студеници отвара прву школу српске писмености и школу за свештенике и калуђере - постаје духовни вођа и устројитељ српске државе.
У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију.

Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију.

Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ у матици и расјењу на славу Светог Саве Српског служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Владислав 1237. године.

У време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару у Београду. Наредба Синан-паше је извршена 10. маја 1594. на београдском брду Врачар спаљивањем Савиних моштију. Но, замисао да ће тиме и култ Светог Саве у српском народу нестати није остварена – напротив ојачан је.

На том месту српски народ је подигао велелпну светињу. Данас је ту највећи православни храм на Балкану – Храм Светог Саве.

Химна Светом Сави

Свечана песма „Ускликнимо с љубављу светитељу Сави...“ испевана током 18. века у славу Светом Сави, најстарија је химна у Срба. Написана је на црквенословенском језику и имала је четири строфе. Јавно је изведена 1839. године у Сегедину, а после тога је често извођена у Србији. Први нотни запис оставио је Корнелије Станковић, после светосавске прославе у Бечу 1858. године.

Школска слава

Све школе у Србији, Републици Српској. као и образовне установе у којима наставу на матењем српском језику похађају деце Срба у земљама расејања попут Македоније, пригодним приредбама ученика и свечаностима, сечењем славског колача, празничним дружењима, обележавају школску славу Светог Саву Српског, у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства.

Савиндан је и слава многих српских породица и институција. Празник Свети Сава у Србији је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца.

Савиндан се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти.

После полувековне забране од комунистичког режима, 1990. године поново се враћа као школска слава.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, стога је заштитник просветних установа.

Слава Свети Сава у Македонији је од 2007. године законски, али само административно, (не и верски због одуженог црквеног раскола), озваничена као национални празник дела српског народа који живи у овој земљи.

Честитке Ђорђа Иванова и Зорана Заева

Председник Македоније Ђорђе Иванов и македонски премијер Зоран Заев данас су упутили честитке српској заједници у Македонији поводом прослављања славе Светог Саве.

Председник Македоније Ђорђе Иванов и македонски премијер Зоран Заев данас су упутили честитке српској заједници у Македонији поводом прослављања славе Светог Саве.

Како наводи Македонска инфомативна агенција (МИА) Иванов је у поруци оценио да је "српска заједница била и биће неотуђиви део Македоније" и да она "својим језиком, културом и традицијом обогаћује различитости македонског мултиетничког друштва".

"Српска заједница у Републици Македонији, као и македонска заједница у Републици Србији, има незаменљиву улогу моста који повезује две суседне пријатељске државе", поручио је Иванов у честитки.

Заева је упутио честике "српској заједници и грађанима православне вероисповести који обележавају славу Светог Саве".

"Дозволите ми да, у лично име и у име Владе Републике Македоније, свим припадницима српске заједнице у Републици Македонији честитам велики праславни празник, посвећен Светом Сави, уз жеље за добро здравље, радост и благостање", поручио је Заев.
М.С.