Schlarafia

Комеморација поводом 113. годишњице битке на Челопеку

01.05.2018 caslav01. мај 2018.

У селу Челопек, историјског Средорека, општине Старо Нагоричане, на северу Ммакедоније, прекјуче је у организацији Уједињене Српске заједнице из Куманова комеморацијом испред спомен костурнице погинулим четницима обележана 113. годишњица ослободилачке Челопечке битке из 1905. године.

На комеморацији поред чланова Уједињене Српске заједнице и Српске странке у Македонији из владајуће коалиције, присуствовали су лидер те странке и посланик у Собрању Македоније Мирослав Јовановић, заменик министра пољопривреде Благе Цветковић, саветник Општинског већа у Куманову Ненад Ђорђевић и бројни грађани. 

Положени су венци и свеже цвеће и паљене свеће за покуј душа погинулим четницима.

01.04.2018 caslavОпело погинулим четницима из прве и друге битке на Челопечкој кули чији земни остаци почивају у костуирници, служили су свештеник Игор Јовановић и ђакон Дејан Денковић из полошко-кумановске епархије канонске Православне охридске архиепископије СПЦ.

У обраћању на комеморативном склупу председник Уједињене Српске заједнице из Куманова Часлав Јовановић је подсетио не историјски значај битке на Челопечкој кули.

- После неуспешног устанка Срба у кумановској и кривопаланачкој кази 1878. године, и после крвавог обрачуна Турака са устаницима, ниховог мучења и свирепих убистава, настала је изузетно тешка ситуација на простору читаве Македоније. Нису остварење молбе и жеље народа Краљу Милану и Берлинском конгресу да ови крајеви буду припојени слободној Србији. Период до Првог балканског рата 1912. године испуњен је мањим, али тешким и крвавим борбама српских четника и добровољаца из ових крајева против турске окупаторске војске, башибозука и бугарских комита - указао је Јовановић.

postaЈедна од тих најтежих битки вођена је на стеновитом брду на Чолопечкој кули, изнад села Чолопек, 29. и 30. априла 1905. година. У тешким окршајима против турског аскера и Арнаута из околних села учествовало је око 130, а погинуло је 25 четника и српских добровољаца.

„Многима од њих било је то прво ватрено, борбено крштење, а некима и последње, рекао је Јовановић. Међу погинулима је био и млади четнички војвода Петар Тодоровић из 32. класе београдске Војне академије.

Рањен је у том окршају и Милан Гавриловић, лидер Земљорадничке странке, југословенски амбасадор у Москви 1941. године, и министар избегличке Владе у Лондону.

01.05.2018 PomenЈовановић је подсетио да су у овој борби учествовале и познате српске четничке војводе Војин Поповић Вук, Воја Танкосић, Илија Шуменковић, Дуле Димитријевић. Поводом 25. годишњице од битке, њима у спомен и осталим хранрим ослободиоцима подигнута је спомен костурница на Челопечкој кули – крај срушене цркве из доба српског краља Милутина и махале Селиште.

У првој и другој битки 1905. и 1906. године са Турцима у овом подручју, како је подсетио Јовановић учествовали су и познате војводе и четници Јован Довезенски, Јован Бабунски, Петко Муса и други из Челопека, Старог Нагоричана, Пелинца, Стрновца, Алгуње и Никуљана.

Битка у историјским записима

Pomen svima„Већ у првој великој борби четника са Турцима и арнаутским башибозлуком војвода Дуле је испољио особине неустрашивог борца. Реч је о чувеној бици на Челопеку у суботу пред Васкрс, по старом календару 16. а по новом 29. априла 1905. године.

Дан раније, на Велики петак, састале су се у селу Дубочица ради договора две чете са око 170 бораца и по завршетку договарања чета војводе Скопљанчета, са четрдесетак људи кренула је ка селу Пелинце, док су остали пошли у село Никуљане на краћи одмор.

Турци су, највероватније обавештени од својих доушника, ударили на ову четничку јединицу с великим бројем војника, којима је командовао војвода Танкосић.

SastavaСхватајући да се толикој турској војсци не може успешно супротставити Танкосић је наредио да се цела јединица повуче на брдо звано Челопечка кула.

Већ измореним четницима, који су данима били у маршу, то повлачење пало је веома тешко. Али, другог избора није било. Танкосић је са Дулетом Димитријевићем остао на зачељу да би заустављао Турке док се четници не повуку уз стрме стране узвишења. Чим је прва група стигла до врха отворила је ватру на непријатеље, и како је која група стизала тако се ватра појачавала.

Мртви и рањени турски војници ваљали су се низ окомите и камените стране. Битка је трајала целога дана и завршила се катастрофалним поразом Турака и Арнаута. Њихови губици превазилазили су бројку од 200 погинулих и рањених, док су на бојишту остала два српска борца. Један од њих био је потпоручник Петар Тодоровић, а други наредник Радул Косовац.

Да би се домогли Петрове пушке Арнаути су по цену живота покушавали да је се дочепају. Гинули су упорно један за другим и тек је петнаестом пошло за руком да зграби пушку. Почео је да бежи пред ватром српских четника, али је пао и у котрљању низ стене поломио ноге...“

colopek-posetaПогинули четници 1906. на Челопеку - Риста Поповић из Берана, Љуба Атанацковић из Параћина, Цветко Васић из Пећи, Риста Цветковић из Девича у Поречу, Ђорће Цветковић Недељковић из Пореча, Илија Недељковић из Богумиле код Велеса, Јордан Јовановић из Прилепа, Веља Вукајловић из Колашина, Јордан Томчевић из Пореча, Тодор Гвозденовић из Призрена, Сокол Кошевић из Слепча код Прилепа, Војислав Пантовић из Косанице, Коста Трајковић из Капинова код Велеса, Васил Алексић из Габровника код Велеса, Исидор Словић из Мердара, Станко Стојковић из Пчиње, Илија Ћуричић из Брестовца у Неготинској Крајини, Станко Кузмановић из Магленца, Илија Ђорђевић из Колашина у Црној Гори, Петар Церовић из Косанице, Илија Наумовић из Богумиле код Велеса, Јордан Кумановац.
У.С.

Фото: Уједињена Српска заједница Куманово