Iguana

Поводом гостовања представе „Царство небеско - епика балканика“ у Скопљу: Aрхетип у српској епској поезији (Фото)

33226111 24. мај 2018.

Представом „Царство небеско - епика балканика“ у режији словеначког редитеља Јернеја Лоренција, у среду 23. Маја, у Скопљу је гостовало Народно позориште из Београда. Реч је о представи рађеној у копродукцији Народног позоришта у Београду и Битеф театра, која је премијерно изведена 2017. године, у оквиру БИТЕФ-а.

Драматург представе је Матиц Старина, сценограф Бранко Хојник, костимограф Белинда Радуловић, композитор Кармела Шилец,а кореограф Грегор Луштек.

33216369Представа је у Скопљу одиграна на две локације, на великој сцени Македонског народеног театара (МНТ) (19:00), у трајању од 90. минута, и убиоскопу “Фросина” Омладинског културног центра (МКЦ), (21:00), у трајању од 45 минута.

„Царство небеско" први је ангажман Јернеја Лоренција у Србији, а промена локације мотивисана је идејом редитеља за променом перспективе у истој тематици.

„Царство небеско” избором косовског циклуса за наратив бави се српском епиком, а естетским поступком режије ослања се на оркестрирану игру глумаца, некој врсти позоришног реситала.

Први чин, у Македонском народенон театару, остварен је као скуп глумаца за трпезом пред Косовским бојем. Глумци играјући сами себе, путем мећусебног разговора обавештавају гледаоце, на који су начин везани за српску епску поезију и митове. Улоге глумаца, формирају се током представе, па тако се Олга Одановић испоставља као Мајка Југовића, Нада Шаргин као Косовка девојка, сјајни Бојан Жировић као Цар Лазар, Наташа Нинковић као Царица Милица, Бранко Јеринић као Вук Бранковић, а играју и Милутин Милошевић, Славен Дошло, Никола Вујовић и Хана Селимовић.

33302301 У другом чину представе, у Омладинском културном центру, мизансценски сведено, глумци ангажовани за клавирима и микрофонима, појачавају глас националног митског заноса, импровизујући непрестано, и тако деконструишући наратив. Овај део, не само да има битефовски предзнак, већ може бити интересантан и љубитељима традиционалног театра.

-Пре свега због љубави према древним причама и песмама, као првим документима наше цивилизације. Занимају ме теме, мотиви, дилеме, које су то патње и чежње, па и какве везе све то има са нама данас. Много је тога заједничког. У епици су ствари само мало суровије, непосредније, с мање лажи. А и страсти се мање крију. Фасцинира ме машта у причама и песмама, јер имагинација је највећа привилегија људског постојања. Српске песме су супер комбинација историје с једне стране, и митологије с друге. Понекад чак и митоманије. Тај руб између историје и митоманије веома ми је занимљив, све оно архетипско, важно за нашу потребу причања приче, објашњава Јернеј Лоренци своју мотивацију око избора теме.

Скопска публика, коју ни лоше време није одвратило од доласка у позоришни храм, нипошто није зажалила, јер су врхунски глумци и инвентивни редитељ, савременом, битефовском поставком, убедљиво изнели на видело, стару истину, да митологија није нешто прадавно.

Д.С.
Фото: Лука Суша