Iguana

Обележена 105. годишњица Брегалничке битке (Фото)

01.07.2018 Kalenica01. јул 2018.

Комемаморативним скупом испред спомен обележја на брду Каленица код Штипа на истоку Македоније, где је некада било монументално обележје са костурницом погинулим српским војницима у Другом Балканском рату, данас је на централној свечаности, одавањем почасти и полагањем венаца обележена 106. годишњица Брегалничке битке.

У име Владе Републике Србије венац је на спомен плочи положио државни секретар у Министарству за рад, запошљавање и борачка и социјална питања Негован Станковић који се обратио учесницима скупа.

На комеморацији којој су присуствовали амбасадор Републике Србије у Скопљу Душанка Дивјак Томић са сарадницима, изасланици Војске Србије, представници борачких организација и локалне самоуправе из Врања, српских асоцијација из Скопља, Тетова, Куманова, Кавадараца... свеже цвеће су положили посланик у Собрању (скупштини) и лидер Српске странке у Македонији Мирослав Јовановић, градоначелници општина Штип и Центар у Скопљу, Благој Бочварски и Саша Богдановић, делегације српских асоцијација у Македонији.

BregalnicaВенци и свеже цвеће положени су данас и на спомен обележју погинулим српским војницима из Другог светског рата у селу Ранковце код Криве Паланке на истоку Македоније.

У наставку церемоније данас у 14 часова, државни секретар Станковић и амбасадор Дивјак Томић са представницима Амбасаде Републике Србије у Републици Македонији положили су венце и одали почаст палим ратницима у ратовима 1912. до 1920 чије кости почивају у крипти спомен-школе у селу Цера на планини Влах, у Општина Македонска Каменица као и у крипти спомен-костурнице у селу Доњи Караслари, код Велеса.

У спомен капели „Доње Карасларе“ на комеморативном скупу помен погинулим српским војницима у балканским и Првом светском рату чији земни остаци почивају у тој костурници служио је јеромонах канонске Православне Охридске архиепископије СПЦ, Иринеј Стефановски.

miroslavОд 2015. године обележавање Брегалничке битке је саставни део Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.

Операције битке

Битка на Брегалници вођена је од 30. јуна до 9. јула 1913. године.

После Првог балканског рата, српски и бугарски дипломати се нису могли договорити око поделе територија које су освојиле од Османског царства. Србија је, по савезном уговору, сматрала да се решење спора преда арбитражном суду Русије.

Али Бугарска, под утицајем војничке партије, а подстицана Аустроугарском, није хтела да сачека решење руског цара, већ је 30. јуна 1913., без најаве рата, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту. Простор на коме се одвијала битка, протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.

negovanУ бици су учествовале Прва и Трећа армија Сртпске војске, седам пешадијских и Прва коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране; са бугарске стране четврта армија, македонско-једренско ополчење, четири дивизије и три бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.

Српски план за битку заснивао се на ратном плану, који је предвиђао стратегијски дочек бугарског напада на брегалничком фронту и по одбијању овога, прелаз у наступање треће српске армије у вези са Грцима. Упркос томе што је план предвиђао напад Бугара, а српска војска је донекле била на опрезу, ипак се није знало време бугарског напада и битка је била изненадна за њу.

Komemoracij kod Stipa godisnjica Bregalnicke bitke foto MГубици код Прве и Треће српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код Четврте бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених.

Најжешћи бој је доживела тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише двапута надмоћнијих Бугара.

Плоча на месту костурнице

На брду Каленица код Штипа, на месту некадашње спомен капеле подугнуте по пројекту архитекте Петра Петровића, коју су бугарске окупаторске снаге срушиле у Другом светском рату, изграђена је Метеоролошка станица. У крипти капеле били су посмртни осатци 6.000 српских војника погинулих у Брегалничкој бици. На том месту данас је само спомен-плоча.

М.С.