Саша Богдановић: У обнови Скопља помагао је цео свет

sasa----bogdanovic-skoplje127. јул 2018.

На јучерашњи дан пре 55 година изашло је прво ванредно издање „Политике”, а повод је био земљотрес у Скопљу. Да подсетимо, 26. јула 1963. године, у 5.17 часова ујутру, Скопље је погодио земљотрес јачине 6,1 степен по Меркалијевој скали, тј. 6,9 степени по Рихтеровој скали. Погинуло је више од 1.000 људи, око 3.500 је повређено, а две трећине становника остало је без домова. Старо позориште, Дом армије, Народна банка, хотел „Македонија” – сравњени су са земљом. Разговарамо са Сашом Богдановићем, градоначелником општине Центар, који је рођен 22 године после земљотреса.

„Катастрофа која је јутра 26. јула 1963. године задесила Скопље дубоко је урезана у животе наших суграђана, иако је град попут феникса израстао у праву метрополу. Сваки Скопљанац који је преживео катастрофални потрес некога је изгубио у рушевинама и носи приче које живе с генерацијама. Трају сећања и на жртвовање свих који су се нашли да ублаже страдања. Реч је о војницима, лекарима, медицинским сестрама, инжењерима, неимарима, акцијашима... Из свих крајева тадашње заједничке државе, али и читавог света. Скопље је с правом понело симбол града солидарности. У рушевинама је нестало 80 одсто града”.

Под покровитељством Генералне скупштине УН више од 80 земаља света узело је активно учешће у обнови Скопља. САД донирале су 25 милиона долара, а Русија је поклонила фабрику за монтажне куће. Урбанистички план се развојао на основу идеја јапанског архитекте Кенза Тангеа, уз помоћ светских и југословенских стручњака. За „Политику“ Богдановић каже: „Период подизања новог Скопља после земљотреса 1963. године према том идејном пројекту с правом се оцењује као фаза изванредног грађевинског развоја“.
Желели смо да сазнамо и како Богдановић као припадник српске заједнице оцењује сарадњу између Срба у Македонији и државних институција.

„Припадам српској заједници. За градоначелника општине Центар у Скопљу изабран сам из редова странке којој припадам – Социјалдемократског савеза Македоније. Странка је показала да нема предрасуда према мањинама, па је градоначелничку функцију у најбогатијој општини у граду Скопљу поверила једном Србину. Поред три странке са српским предзнаком, у Македонији су регистроване 24 асоцијације које на различите начине и са различитим успехом делују на очувању националних, духовних и културних вредности српског народа који живи у Македонији.

Без веће и континуиране подршке овде од 2005. делује Српски културно информативни центар „Спона“ који одржава први и једини информативни портал на српском језику у Македонији. Ускоро ће поново активно деловати из просторија у Скопљу, где ће прорадити библиотека, (после неколико сељакања и избацивања на улицу). Значајнији успех нереално је очекивати без израженије финансијске подршке институција Македоније и матице Србије.

Пошто је општина Центар збратимљена са београдском општином Стари град и нишком општином Медијана, питали смо Богдановића какви су планови:

„Планирам да интензивирам сарадњу са обе општине, али и са осталим општинама у Србији. Циљ нам је да заједно учествујемо на конкурсу европских земаља и ЕУ и осталих међународних градова посвећеном развоју општина“.

Дао је и оцену односа између Македоније и Србије:

Блискост два суседа, заједничка прошлост, културне и духовне вредности, везаност народа, чак и родбинска, у последње време објективно нису покривене обострано добро утемљеним односима и довољно развијемом сарадњом“.