Дани Хиландара у Скопљу - духовне поуке игумана Методија (Фото)

Iguman16. септембар 2018.

У оквиру Дана Хиландара у Скопљу, у органиацији Српског културно информативног центра Спона, предавање игумана Свете царске српске лавре на Атосу, архимандрита Методија на тему „Духовна искуства Свете Горе“. синоћ у крцатој сали Кинотеке Македоније није било довољно места за све заинтересоване већ је део народа жељног духовних порука беседу пратио и у препуном холу здања.

Предавању су присуствовали и амбасадори Србије Душанка Дивјак Томоћ и Босне и Херцеговине Лепа Бабић, црквени великодостојници, монаси, монахиње и верници канонске Православне Охридске архиепископије Српске православне цркве, предствници дела локалне и државне власти Македоније, професори, студенти, спортисти, хуманитарци, љубитељи Хиландара ...



Dani Hilandara u Skoplju foto Luka SusaПосле духовних песама вокалне групе Косовски божури и уводних напомена о древној српској светињи, архимандрит Методије је поделио радост сусрета на Данима Хиландара у Скопљу, захваљујући на позиву организатора из Споне и пренео благослов Свете Горе Атонске.

На почетку предавања, преносећи део надахнућа које је понео још на поласку са Свете Горе, на броду према копну, упућен за Скопље, отац Методије изнео утиске из разговора са грчким монасима о светим савременицима, какав је монах Амфилохије, који је управо проглашен светим.

- Сви ми смо позвани и у данашње време да будемо свети. Зато се и на крају свете литургије пред причешће каже – светиње светима. Светиње су тело и крв Христова у виду хлеба и вина, а ти свети, то смо ми. Дакле, сви смо ми позвани да будемо свети.

Kosovski bozuri foto Luka Susa А баш проглашење некога за светог кога још памтимо који је био наш савременик јесте једна такође важна поука. А та порука неба гласи да време светих нису стари векови, нека стара времена, па да кажемо ето, то је некада било и ми сада неможемо више тако да живимо, не можемо да будемо свети. То није тако. Док се ми овде сусрећемо и разговарамо, ту у близини у једном храму у Грчкој прогласиће за светог неког ко је наш савременик, монах – Амфилохије. То се дешава и на другим крајевима и у другим православним црквама. И сваке године православна црква прогласи нове свете.

Један велики руски старац преподобни Серафим Саровски једом приликом је упитан од неког свог ученика – баћушка Серафиме, зашто ми више не живимо онако како су живели древни оци и светитељи, него сада живимо другачије. А он му је одговорио - знаш, и у ово време је могуће да будемо свети. То само зависи од нас.

ЈArhimandrit Metodije foto Luka Susaер, Бог је исти, и какав је био некад такав је и сада, такав ће бити у векове. Бог се не мења, само је потребна наша жеља, наша ревност. И зато једна од највећих обмана, или боље рећи самоуобмана је то да кажемо да и у ово време не можемо да живимо духовним животом. Често ћемо чути, “е, сада је 21. век то више није оно време као што је некада било. Није тачно, ето, пример нам је баш отац Серафим који није живео у нека стара времена јер је нама близак, најбољи је доказ да је својим животом превазишао и многе светитеље из првих векова. И зато да не мислимо да ћемо имати неке изговоре и оправдања ако потпуно занемаримо духовни живот, рекао је игуман Методије.

Ова времена су, како је додао, веома тешка. Свако покољење људи на земљи се сусреће са све тежим искушењима, са оним изазовима који одвлаче нас и цело човечанство, сваког од нас лично, од Бога. И наравно да ће Бог имати то виду.

- Бог неће нама да суди исто као онима који су живели у стара времена када су око себе имали мноштва светих људи, и када су и они са малим трудом просто били нођени примером оних који су живели поред њих.

Izlozba o Hilandaru u Skoplju foto Luka SusaУ садашња времена тај истински хришћански живот ретко ћемо да сретнемо. И због тога ће сигурно Бог бити блажи према нама у свом суду. Али, не смемо у потпуности да занемаримо духовни живот и духовно напредовање. Дакле, то је не само наш позив не само да се морално усавршимо, да будемо бољи људи, већ и позив да будемо и свети да се обожимо сјединимо са Христом још овде на земљи.

А то је потврдио и сам наш господ Исус Христос када је рекао - царство небеско није негде тамо далеко, неко је оно унутра у вама. Још на земљи можемо да будемо сведоци тог деловања царства небеског. Наравно у ограниченом виду, а онда после изласка душе из тела, осетићемо ту пуноту царства небеског, рекао је отац Методије.

Свако време има неки свој најбољи начин за духовни живот за духовно напредовање. Тако и у наше време, како је рекао, савремени хришћани најбоље се спасавају трпљењем невоља.

Publika12- То је вероватно због тога што ми као савремени људи, имајући на располагању многа достигнућа науке усавршавања технологије и свега осталог некако смо изгубили то смирење, тај осећај да све што имамо, да је то од Бога.

Онда су се сви некако погордили и мислимо да све што чинимо у свом животу и што сво човечанство остварује јесу само дела људске способности. И због тога се то такво духовно настројење преноси и на духовни живот. Па онда имамо пример да у садашње време неко ко се само мало више моли, почне да пости, онда се некако преузноси у односу на остале око себе. И онда оно што би требало да му буде на корист, сада му у ствари доноси духовну штету.

Видевши то Бог нам је дао један други начин спасавања. А то је трпљење невоља. Ми као људи, као слаби, често, а можда у скоро у свим ситуацијама животним када нам се дешавају неке невоље, када дођу болести, када дође до неке несреће, сматрамо то као неку апсолутну штету за нас. Међутим духовни људи тако не размишљају. Једина права штета за човека јесте – грех. Дакле, оно што га одваја од Бога.

izlozba23А ако нам се деси нека невоља, нека болест, а то нас приведе Богу, на крају треба да посматрамо на исправан начин. Да кажемо, па то је у ствари за мене било добро.

И што Бог више жели да људи напредују, видевши да је неко више привезан за Бога, и да има већу веру, он му шаље та животна искушења, много чешће да би га што више привео ка себи, рекао је отац Методије.

Робовање страстима у ово време, како је рекао игуман, доводи до тога да се људи често нама предлажу као примери које треба следити. Свако од људи има савет, који је Божји глас у нама, који нам говори да то није тако.

Osvestavanje prostorija Spone u Skoplju foto Luka Susa- Пошто смо свакодневно, бомбардовани тиме, у нама се тај систем вредности изокрене. Међутим, читајући Свето писмо, читајући духовне књиге, ми онда схватимо да то није тако. И онда исправимо тај систем вредности у нама, а то значи да ћемо оставити друге циљеве у животу. Да нећемо бити везани само за оно што је пролазно, а посебно нећемо дозволити себи да чинимо неправду другима због тога него ћемо више да обратимо пажњу на оно што је духовно на оно што је Божје, поручио је отац Методије на предавању у Скопљу.

Светлописи монаха Милутина Хиландарца

У Галерији Кинотеке Македоније, после предавања архимандрита Методија, отворена је изложба фотографија – Светлописи, монаха Милутина Хиландарца.

MonaskaУ посебним изложбеним целинама – Света Гора, Хиландар, Послушање, Гости, изванредни фото записи кроз прецизан објектив луцидног аутора дочаравају део монашког живота на Светој Гори Атонској.

Монах Милутин Хиландарац рођен је 1966. године у Мојковцу. У манастир Хиландар је дошао 2001. а замонашен је 2005. године. Поред осталих послушања има и послушање манастирског фотографа.

Фото изложба Светлописи у Галерији Кинотеке Македоније биће отворена до 22. септембра.

Спона у новим просторијама

U prostorijama Spone foto Luka SusaИгуман манастира Хиландар, архимандрит Методије са својим пратњом монаха јуче је освештао нове просторије Српског културно информативног центра Спона у Скопљу, у улици св. Кирила и Методија 30.

Поред других дарова, отац Методије поделио је члановима Центра иконе игуманије Хиландара, Пресвете Богородице Тројеручице, а за библиотеку је поклонио вредну књигу о историјату и првим записима свете царске српске лавре на Светој Гори Атосу.

У разговору са сарадницима Центра упознао се радом и активностима и наредним плановима програмских пројеката Споне.

Благословом игумана Методија, део експоната фото изложбе Светлописи, монаха Милутина Хиландарца, после њеног затварања у Галерији Кинотеке Македониј3е, биће дариван Центру Спона.
М.С.

Фото: Лука Суша