“Први светски рат у очима савременика” - предавање др Дејана Ристића у Скопљу

05.11.2018 dejan ristic06. новембар 2018.

Поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата, у организацији Амбасаде Републике Србије у Скопљу и Српског културно информативног центра Спона, у крцатој сали Кинотеке Македоније, приказан је документарни филм “Прича и Живојину”, (снимљен за Филмске новости, 1984. године када је стари ратник Живојић Лазић имао 91 годину) а потом је, после уводог обраћања амбасадорке Републике Србије у Скопљу, Душанке Дивјак Томић, угледни српски историчар др Дејан Ристић (на слици) одржао предавање на тему “Први светски рат у очима савременика”.

Амбасадорка Дивјак Томић је подсетила да су страдања велике патње, муке и ране, на овим просторима, ни до данас неисцељене због изгубљених генерација страдалих у Великом рату.

Амбасадорка Душанка Дивјак Томић

duska- Велика је цена коју је Краљевина Србија платила оним што је највредније имала, животима својих сељака и научника, професора и студената деце и нејачи. Ратни вихор је прогутао готову трећину њеног становништва што је процентуално највећи број од свих учесника Великог рата. Страдало је преко 60 процената њене мушке младежи у најпродуктивнијем периоду живота. Преко 50 одсто привредних потенцијала Србије је тада потпуно уништено или разорено. Велика је победа коју је српски сељак изборио, силом прилике преко ноћи постао несавладиви рашак далеко надмоћнијем непријатељу. Велика је слобода која је часно освојена, велики је њихов непобедиви слободарски дух, велики је наш понос што смо потомци таквих горостаса, рекла је амбасадорка Србије.

У подсећању на чињеницу да ових дана читав свет обележава стогодишњицу краја Првог светског рата, Великог рата како је називан до 1939. године Ристић је указао да „ми историчари који се бавимо 20. веком, верујемо да је био такозвани „краћи век“. Да је симболично почео 1914. почетком Првог светског рата, а да је суштински завршен 1989. падом Берлинског зида... Био је то век великих достигнућа, али и век великих непојмљива страдања, пре свега цивила, али и војника и официра, огромних разарања материјалних добара...

05.11.2018 natasa- Први светски рат, или Велики рат како су га називали наши преци, отпочео је последњом великом међународном кризом, а то је био сарајевски атентат. Атентат који је искоришћен као повод за оно што је требало да буде мали балкански рат, а али се у року од само неколико дана развио у први глобални сукоб светских размера.

Предавање

Сарејевски атентат представља матрицу каснијих међународних криза све до краја 20. века. Аустругарска царевина као једно од својих стратешких опредељења у смислу ширења територија као и током претходних векова, Беч планира провокацију која би требала да буде повод за избијање тог малог балканског рата, подсетио је на предавању Ристић.

Последњи заповедник односно гувернер аустроугарске полиције Босне и Херцеговине, генерал Оскар Поћорек, како је прецизирао историчар, у мају 1913. у свом седишту, у кабинету у Сарајеву, пише један обиман тајни документ. То је био план како испровоцирати рат са Србијом. Тај документ се данас чува у аустријском државном архиву, где је садржана комплетна елаборација која је требала да доведе до рата са Србијом.

foaje- Он предлаже својој влади да се крајем јуна 1914. на самој аустриско српској граници организују велики маневри аустроугарске царске и краљевске војске. И, са друге стране да 28. јуна на Видовдан 1914. буде организована царска посета Сарајеву у личности надвојводе, односно престолонаследничког пара Фердинанда и Софије.

Пред почетак предавања у Кинотеци Македоније

И, објашњава својој влади, „уколико желимо провокацију која ће изазвати рат, тај догађај мора да буде 28. јуна 1914“, уз тумачење значаја Видовдана не само за Србе већ и за друге јужнословенске народе. Његова влада прихвата ту идеју и у тајности се припремају ти маневри и у тајности се припрема та посета Фердинанда и Софије Сарајеву.

У том граду се окупља Млада Босна, група младих патриота, махом ученика и студената – Срба, Хрвата и муслимана. Следећи пример српских тајних организација, схватају да се ради о озбиљној провокацији, припремају и извршиће атентат 28. јуна 1914. године, рекао је Ристић.

lazicСрпска влада, у мају исте године преко својих обавештајних служби долази до сазнања да ће се „у Сарајеву десити неки чин насиља“. Зато шаље две тајне дипломатске ноте аустроугарској влади у Бечу, како је навео историчар, преносећи информације са којима је располагала и молећи да се посета надвојводе одложи или да се помери локација посете.

"Прича о Живојину"

- Царско краљевска влада Аустроугарске не одговара на те тајне ноте, и до атентата долази 28. јуна 1914. а 24. јула исте године, Аустроугарска упућује ултиматум Краљевини Србији који садржи 10 тачака. Након што су се упознали са садржајем ултиматума, амерички председник и француски и британски премијери у међусобним консултацијама закључују да ни једна независна, самостална држава у свету која држи до свог достојанства не може да прихвати ни једну тачку тог ултиматума. Као што је познато, српска влада прихватила је девет.

02.11.2018 dejan1Дипломатски односи са Бечом се прекидају, 26. јула 1914. а два дана касније почиње тај мали балкански рат, како су га називали и планирали, нападом Аустроугарске на Београд, тада гранични град, јер су све области северно биле под влашћу аутроугарског царства...

У школи у Кучевишту

Београд је бомбардован данима и недељама. На основама историјских записа знамо да је прва жртва Првог светског рата био ученик Трговачке школе у Београду, Душан Ђоновић, који је погинуо у рано јутро 28. јула 1914. Последња жртва Првог светског рата у светским оквирима био је канадски војник Џорџ Лоренс Прајс, који је погинуио од метка немачког снајперисте, 11. новембра 1918. у минут до 11. минут пре негио што је примирје ступило на снагу, рекао је Ристић.

Прва цивилна жртва Првог светског рата, погибија младог Душана Ђоновића, представљала је и остала је до данас симбол страдања цивила у Великом рату, не само Краљевине Србије него народа широм Европе.

Прегледом и подсећањем на све значајне војне операције српских и савезничких снага од Церске, Колубарске, битке на Дрини, преко разарања Београда, страшне голготе окупирање земље, повлачења српске војске преко Албаније, све до опоравка и консолидације и пресудних троипогодишњих биткака на Солнском фронту којим је за савезнике тријумфално окончан Први светски рат, изгоном окупатрских аустроугарских и немачких снага са ових простора, Ристић веома сликовито и пријемчиво описао огромну цену и улог Србије за формирање југословенске државе.

06Dejan i Milutin- Сутрадан по пробоју Солунског фронта, 16. септембра 1918. године, немачки цар Вилхем, други шаље депешу бугарском краљу. Депеша је врло кратка и садржи само једну једину реченицу. „Ваше краљевско величанство, дозволили сте да 62.000 српских ратника одлуче исход Првог светског рата – срамота“. Својим генералима, члановима немачког царског генерпшатаба у више наврата је говорио „дајте ми српску војску и ја ћу победити у овом рату“. Био је потпуно опчињем српским ратницима и српским официрима у Првом светском рату, посведочио је Ристић.

Дејан Руистић и Милутин Станчић

Исте те 1918. Србији и српској војци похвале и подршку даје амерички председник Вудро Вилсон, и америчка влада. Он је врло често говорио да су Срби најмалобројнији али најхрабрији амерички савезници у Првом светском рату. На четврту годишњицу почетка Првог светског рата, донео је одлуку да се по америчким законима, прогласи празник, свечани дан, 28. јули 1918. Неколико дана раније председник је упутио проглас обавештавајући своје сународнике у САД да се тада прославља дан Србије, односно српски дан. Обавестио их је и позвао их је да се у богомољама на посебним богослужењима ода част Србима, позвао је Американце да прикупљају помоћ за избеглице широм Европе, позвао је ђаке да се тог дана окупе у школама да организују различите врсте манифестација у част Србије. То је, како је рекао, одата част том најмањем али најхрабријем савезнику и Првом светском рату. Председник Вилсон је наредио и то је први случај у читавој историји САД, да се 28. јула 1918. године, застава САД која се налази изнад Беле куће у Вашингтону, спусти и да се уместо ње читавог дана истакне застава Краљевине Србије.

- Такође, исте те 1918. године, убрзо по окончању Првог светског рата, на версајској јубиларној конференцији, на којој је присуствовала и активно учествовала и делегација Краљевине Србије, са стране победника, француски министар спољних послова, изговара једну веома значајну реченицу. Он подсећа своје колеге шефове дипломатија држава савезница и каже „када се једног дана буде писала историја Првог светског рата, њено најславније поглавље носиће наслов – Србија“. И, био је у праву. Србија јесте била најмања, по броју, али заиста најхрабрија и најдоследнији савезник у Првом светском рату, закључио је историчар Дејан Ристић на предавању у Скопљу.

02.11.2018 dejanСусретања са основцима

Српски историчар др Дејан Ристић, на позив директора Управе за развој и унапређење образовања на јазицима заедница Министарства образовања и науке Владе Македоније, Милутина Станчића, пре предавања у Скопљу посетио је и разговарао са наставницима и ученицима школа „Светозар Марковић“ у Старом нагоричану и „Кирил и Методиј“ у Кучевишту.

Час са основцима

Ристић је кроз сећања и методолошке иновације на искреним сусретима и емотивним разговорима са основцима који наставу похађају на матерњем српском језику, веома успешно дочарао неке за њих мало познате делове националне историје и културнотг наслежа Срба.

- Заиста ми је пуно срце након ових сусрета пуних емоција са ученицима жељних знања. Дивна су то и радознала дечица, која, како сама кажу, „чувају Македонију и воле Србију“, рекао је Ристић.

М.С.
Фото: Лука Суша