Попис становништва у Македонији 2020. без питања о етничкој и верској припадности - језик одређује права

14. новембар 2018.

Попис становништва у Македонији биће спроведен од 1. до 21. априла 2020. по електронском упитнику без одреднице о етничкој и религиозној припадности, али ће садржати два питања – који је матерњи и којим језиком се уобичајено говори у домаћинству, најављено је у Државном заводу за статистику (ДЗС) у Скопљу.

Подаци о етничкој припадности немају никакву употребну вредност, а увек су подлога за политизацију читавог пописа, оценио је Директор ДЗС Апостол Симовски.

-Није било пописа који није био циљ политизације, а највише се политизује етничка компонента. Зато смо спремни да се одрекнемо неких аспеката, али политизацију нећемо дозволити. Попис је статистичка операција. Према Уставу, права одредеђене групе грађана произлазе од језика који говоре, а не од етничке припадности, каже Симовски.
Ангажовани међународни стручњак за пописе, Вернер Хауг, на разговору са новинарима у Скопљу навео је да велики број земаља у тој статистичкој операцији нема питање о етничкој или верској припадности грађана.

- Таква питања често доводе до тешкоћа при избору одговора. Неки грађани не желе да се везују ни са једном етничком групом. Неки су из мешовитих бракова. Мигранти и исељеници се интегришу у друга друштва. Зато, та питања могу да се постављају на добровољној основи, а употреба језика пружа више информација неопходних за планирање образовања или запошљавања, сматра Хауг.

Попис становништва у Македонији није спроведен још од 2002. године, а 2011. због политичких несугласица тадашње владајуће македонско-албанске коалиције (ВМРО-ДПМНЕ и ДУИ), уз трошак од око 14 милиона евра, при самом крају је обустављен. Македонија и Сомалија су једине земље чланице УН које више од деценије нису спровеле попис становништва.

Иновирани попис 2020. како је најављено биће спроведен по комбинованом методу: анкетом лицем у лице, (без упитника на папиру, већ искључиво на лап топу), како је наглашено, „ангажманом пет хиљада добро обучених пописивача и коришћењем базе података 12 институција“. Основа ће бити Регистар становништва и држављанстава. Пописиваће се, како је најавио Симовски, грађани који живе у земљи, они који су годину дана у иностранству, и странци који дуже од 12 месеци живе у Македонији.

Конечна решења о Попису 2020. (за који је планирано 8,5 милиона евра), носи Закон који Влада у Скопљу треба да донесе до краја ове, а Собрање да усвоји до фебруара идуће године.

Званичне бројке

Према попису из 2002. у укупној структури становништва у Македонији – од 2.022.547 житеља 64,2 одсто су Македонци, а 25,17 Албанци, потом 3,85 Турци, 2,66 Роми, 1,78 процената Срби...

М.С.