Стефан Вујисић: „Реалисти“ не признају границе

29.10.2018 Vujisic24. новембар 2018.

Стефан Вујисић, Ратко у представи “Реалисти” која ће премијерно бити изведена 6. и 7. децембра на Малој сцени Македонског народног театра (МНТ), као завршни догађај овогодишње манифестације Дани српске културе, Српског културно информативног центра Спона, у редитељској поставци Срђана Јанићијевића тумачи лик Ратка сагласан је са својим колегама ангажованим на пројекту да су у својеврсном изазову с могућношћу освајања нових домета.

- Представа “Реалисти је заиста освежење и наравно да је изазов чак и сада, а камоли када би било још и више оваквих пројеката у будуће, где се можемо, као у овом случају, Срби по пореклу, ненаметљиво повезати и наћи у истом контексту као што је рад на овој представи. Македонском позоришту недостаје овакав изазов и надам се да ће се поновити. Тврдим да је спајање овог типа само привилегија, почевши од личне жеље да смањим своје граматичке грешке и усавршим изговор, затим глума на српском језику нуди неке своје валерије и специфике. На крају, надам се, да ћемо гостовати и ван границе, на Балкану, јер се у суштини сви разумемо, а овако би се брже и лакше спојили.

- Да ли и у којој мери лик који тумачите „носи“ типичне поучне поруке у савременој утакмици са животом младих људи заробљених капиталистичким стегама у бесомучној јурњави за новцем, каријером, престижом...

- Мој лик је буквално заробљен тим капиталистичким оковима и представља безосећајног, бескрупулозног социопату, или можда психопату, који је успео у животу сумљивим путем. Сада седи на својој фотељи и више га ништа не може ‘’подићи’’, док пуши томпус, без осећања ни према својој жени и тек с времена на време задовољава своје ситне страсти-.

На питање везано за очекивања - да ли ће “Реалисти” подједнако „погађати у мету“ код публике и у Македонији као и у Србији, или чак САД где је представа играна, указивањем на све накарадности живота по савременим диктатима угроженог либералног капитализма, Вујисћ је изричит.

- Мора да погоди. Свима нам је јасно и познато какво је објективно стање. Некима је теже некима је лакше, свако је оријентисан према себи и то је зачарани круг. Тај раздор суптилно ради своје, док сви говоре о некој прошлости, или катаклизмичној будућности, нико не види како да реши ово Сада.
М.С.