Ивица Димитријевић, Грегор у “Реалистима”: На раскршћу између лекарске етике и емоција, новца и морала

29.10.2018 ivica30. новембар 2018.

Ивица Димитријевић у представи „Реалисти“, под редитељским равнањем Срђана Јанићијевића, (премијере 6. и 7. децембра, на малој сцени Македонског народног театра, у завршници манифестације Дани српске културе у Македонији, Српског културно информативног центра Спона) игра психијатра Грегора што му је, како вели, посебан изазов јер је пројекат на српском језику.

- Свака нова представа је изазов, овог пута тај изазов је можда мало већи због тога што играмо на језику који и не говоримо често иако свако од нас из глумачке екипе колико знам има српско порекло или је рођен у Србији. У таквим околностима, онда када не играте на језику који често говорите глумачки задатак је још тежи. А, и тема представе је и те како актуела и то нам даје мотив плус, открива Димитријевић.

- Том савременом тематиком “Реалисти” преко свих ликова готово да шаљу одређене животне поруке и поуке. Које и какве се поуке могу открити ликом психијатра Грегова?

- Мој лик је човек у средњим годинама 40 – 45, мада та граница више и није тако иста као раније. Значи он има прошлост која обухвата различите периоде и догаѓаје кои су били део наше историје. Као психијатар он зна доста о животу људи данас, али ипак ни сам није имун на све промене које се дешавају око њега. Па тако је и он на неком раскршћу између Маркса и Христоса, између докторске етике и емоције, између новца и морала...

- Да ли ће представа са тим мозаиком осликавања савремених токова које носи угрожени либерални капитализам на свој начин како у развијеним земљама Запада тако и код нас овде још увек забављени транзицијом, “погађати у мету” по мери и критеријумима публике у Македонији?

- Колико ће представа трајати то зависи од више фактора, а што се тиче "погађање мете" у то нимало не сумњам. Као и што сам рекао, тема представе је и те како актуелна и мислим да није само сада већ да је и ванвременска зато што је увек било таквих људи кои су јурили за каријером, за новцем, за мужом, за женом, људи скоројевића, уплашених да не изгубе крхку сигурност новца, споља обасјани лажним успехом, а дубоко несрећни у себи-, каже Ивица Димитријевић.
М.С.