Srecni Praznici

„Стихови српских песника међу нама“ и „Поклони радост“ у „Спони“ – вече поезије уочи Новогодишњих и Божићних празника

21.12.2018 Nena21. децембар 2018.

Удружење жена Српкиња у Републици Македонији синоћ је у Српском културно информативном центру „Спона“ организиовало вече српске поезије на коме су учествовали основци, њихови родитељи, песници.

Удружење жена Српкиња у Македонији ове године је пратило рад десетак скопских основаца и њихову жељу за очувањем и неговањем српског језика у нашој средини. Ови ученици, иако различитог узраста, заједно су учествовали на неколико пројеката у том смислу.

Заједно са основцима из Тетова, Кучевишта, Сандева, Табановца и Старог Нагоричана били су полазници прве Летње школе српског језика и културе на Поповој Шапки у организацији Удружења Срба и Македонаца Бранко Чајка из Тетова. Њима су били гости и на традиционалној манифестацији дечјег стваралашта „Пишемо и стварамо на српском језику“. У ревијалном делу ове манифестације реализовали су пројекат „Азбука и музика“ подржан од Министарства културе Републике Македоније.

21.12.2018 nena1На свим овим пројектима и дружењима имали су прилику да се упознају са стваралаштвом српских песника за децу па су их и ове вечери са изузетним жаром рецитовали. Да стихови Чика Јове Змаја нису непознаница овој деци доказали су Стефан Јевтић и Бојана Недељковић рецитовањем песама „Пачја школа“ и „Деца“. Прелепе и нежне стихове под насловом „Срце“ Драгана Лукића извела је Анђела Колевска, док је Бела Дамјановић присутне подсетила на неко пређашње време извођењем песме „Најлепша мама на свету“ Душана Радовића.

Стихови о љубави према домовини некако припадају дечацима. Како се брани домовина у својим стиховима рекао нам је Љубивоје Ршумовић, а публици уверљиво дочарао Мило Дамјановић.

Кад се стихови науче, они се знају увек, речено је и на овом скупу. „Исто као и таблица множења, и у пола ноћи да вас неко пробуди ви их знате“, каже ова дружина. Добро је што нема потребе да се то у пола ноћи проверава, јер је Данило Дамјановић песму „Кад је био мрак“ Душана Радовића, знао наизуст, док су његови другари додали да ће то ипак проверити за једно 50 година.

21.12.2018 poezijaНајмлађи, ђак првак, Максим Зотевски, рецитовао је стихове свога деде Стојана Арсића, под једноставним насловом „Деца“.

Нису изостали ни ауторски радови ових малишана. Две дивне сестрице, Искра и Ирина Давидовске, представиле су се својим стиховима. Ирина је одговорила на питање „Шта је љубав?“, а Искра је пожелела „Лаку ноћ“.

Треба споменути да су и у улози водитеља била ова деца. У улози водитеља Стефан Јевтић који је „српски језик научио на интернету“, а у улози водитељке Нина Маринковић. Ова једанаестогодишњакиња је јуниорска државна шампионка у тенису у категорији до 12 година. И, није имала ни мало лак задатак. Рецитовала је једну од најлепших песама српске љубавне поезије - „Санта Марија дела салуте“ Лазе Костића.

Као што је већ речено ови малишани су се током лета упознали са многим њиховим вршњацима из осталих средина. Упознали су и дечјег песника Власту Ценића, а на његовим стиховима „О Наташи“ вежбају се падежи. Зато су позвали свог друга из Тетова, Матеја Печеновића, да чују како он то ради.

21.12.2018 SonjaУ својим активностима ова весела дружина има велику подршку родитеља, посебно мајки. Досетили су се да их поделе у две групе – мајке докторке и мајке професорке. Оне су рецитовале најлепше стихове српске љубавне поезије, a неке и своје стихове. Прва мама, доктор Снежана Ивић Колевска, велики љубитељ поезије, с великом радошћу је рецитовала стихове Јована Дучића. Друга мама, доктор Љубинка Дамјановић дуго је, кажу, бирала стихове. Није могла да се одлучи шта ће рецитовати и само је говорила: „Јао што је ово лепо, шта да изаберем? И избарала је песму „Опомена“ Десанке Максимовић, док је трећа мама, доктор Милена Давидовска, која је, упркос томе што нема пуно слободног времена, нашла тренутак за рецитовање своје песме „Јесења љубав“.

У категорији - мајке професорке, представиле су се Вера Стојановска својом песмом из младалачких дана под насловом „Када одеш“ и гошћа из Тетова, Соња Трајковић Андонов, председница Удружења Срба и Македонаца, заслужна за споменуте пројекте у Лешоку и на Поповој Шапки која је рецитовала песму посвећену оцу, а која је изашла у Збирци песама „Мој отац храни птице“, чији је приређивач споменути песник Власта Ценић.

У завршници програма представили су се песници. Најпре, песникиња Славица Дабевска, „дама одмереног духа и стиха и честа гошћа на песничким сусретима у Србији“ која је рецитовала песму „Сестре“. Затим, Стојан Арсић песник за децу и одрасле. Један од ретких који у Македонији пише на српском матерњем језику, дугогодишњи пријатељ Удружења и учесник у многим пројектима подсетио је на „Септембар“.

DabevskaМлади песник из Прилепа, Филип Димкоски, који пише поезију за децу и младе и на српском језику је чест гост на песничким вечерима широм Балкана. Пуним срцем прихватио је и овај позив, уз образложење да жели да помогне да деца у Србији очувају македонски језик, а исто тако и да деца у Македонији очувају српски језик као језик свог порекла.

Како је својом песмом „Мој отац Деда Мраз“ наступио при крају програма дао је сасвим природан увод у долазак најомиљенијег госта у сусрет Новогодишњим и Божићним празницима.

Заслужена част и улога Деда Мраза припала је песнику Стојану Арсићу који је деци поделио пакетиће поклон Српског културно информативног центра „Спона“ у оквиру хуманитарне акције „Поклони радост“ коју вредни хуманитарци организују седму годину заредом.

У оквиру ове акције, поред најмлађих из социјално угрожених породица, биће обухваћени и сви ученици који следе наставу на српском језику у школама у Старом Нагоричану, Табановцу, на Скопској Црној гори, затим деца обухваћена било којим другим обликом наставе или активностима повезаним са изучавањем српског језика.

Овај процес трајаће све до Савиндана, на територији целе Републике Македоније, свуда где живе Срби и људи српског порекла.
Нена Ристић Костовска