Прилог дела српског приступа националној стратегији развоја концепта „једног друштва“ у Северној Македонији

01.03.2019 SN01. март 2019.

Попут осталих националних заједница и представници асоцијација Срба са различитим основама припреме прилога, доприноса и предлога улазе у започете фазе Националне стратегије развоја Владиног концепта за “једно друштво” и интеркултурализам у Републици Северној Македонији (РСМ).

Како је указано из Владе, то је “значајан документ који се први пут припрема у РСМ, од посебног значаја имајући у виду подељеност друштва по различитим основама”.

У сагласности са опредељењем Владе РСМ за партнерство са грађанским друштвом у процесу креирања и спровођења политика, како и директног и суштинског учешћа грађанских организација у изради овог, како се оцењује, “стратешког документа”, формирано је седам радних група састављених од представника институција и грађанског друштва, који активно учествују у целокупном процесу припреме Стратегије.

01.02.2019 nastavaСтратегија обухвата седам кластера – правни оквир, образовање, култура, медији, локална самоуправа, млади, друштвена повезаност и интеграција.

У том циљу у Влади РСМ устаљено је редовно одржавање радних састанака поменутих кластера уз учешће владиних и представника грађанских удружења.

Образовање

Употреба и неговање српског језика у РСМ, гледано преко реалне слике у образовању, медијима, регулативи, адекватној заступљености... води веома суморном закључку о укупном стању српске заједнице у овој земљи.

Према званичним и још увек важећим подацима Државног завода за статистику (ДЗС) са последњег пописа становништва из 2002. у земљи живи нешто мање од 36.000 Срба. Аутохтони Срби, углавном, живе у северном делу државе, на Скопској Црној гори, Доњем Пологу, Поречу, у Скопљу, Куманову, Тетову, а досељени између два светска рата у већим градовима, у престоници, њеном предграђу, у пчињском региону, средњем и јужном Повардарју...

01.02.2019 azbШколска популација тих Срба данас се на матерњем језику образује у само три основне школе, и то само у сеоским срединама. Настава на српском језику изводи се само у школама “Светозар Марковић” у Старом Нагоричану, “Свети Кирил и Методиј” у Кучевишту и “Браћа Рибар” у Табановцу. У градским срединама не постоји ни једна школа са одељењем наставе на српском језику. У све три поменуте школе из године у годину опада број ученика у настави на српском језику. Између осталог у том погледу, предлаже се припрема стратегија за обнављање наставе на српском језику у ОШ „Вук Караџић“ у Куманову... Тренутно, на српском језику укупно школује се 166 основаца од првог до деветог разреда. У основним школама у РСМ, наставу на српском, или пак, знатно више на македонском наставном језику, данас укупно похађа нешто више од 1400 ученика српске националности.

Претшколских установа на српском јазику у РСМ - нема.

У средњим школама, такође, нема ни једног одељења са наставом на српском језику.

01.03.2019 skolicaМогућност школовања у настави преко факултативног, изборног предмета - Српски језик и култура у законом обавезном основном и средњем образовању укинута је 2007/2008. године. Тиме је онемогућено да ученици српске заједнице, макар преко факултативно изборног предмета, упознају свој матерњи језик и културу.

У ишчекивању су најављена решења просветних власти ресорног Министарства за образовање и науку (МОН) да се изборни предмет Српски језик и култура врати у наставу, по истим стандардима као и за остале мањинске заједнице у држави.

Изграђен став је да поред целовите наставе на српском језику у споменутим школама, а пре свега у срединама где се такав вид наставе не може организовати, заинтересованим ученицима, (између осталог испољеног и достављеним петицијама родитеља из дела средина где живе Срби), мора се омогућити испуњење захтева за похађање изборне наставе из предмета Српски језик и култура у РСМ.

01.03.2019 stnНа Студијском програму за српски језик и књижевност Филолошког факултета „Блаже Конески“ државног Универзитета “Св. Кирил и Методиј”, према подацима за школску 2017/2018, српски језик као изборни предмет, уписало је 40 студената, док на шестосеместралним и осмосеместралним студијама нема уписаних студената. У току је припрема новог циклуса, редовне акредитације студијских програма.

Смањење броја ученика који се у образовном систему школују на српском језику у доброј мери продукт је и нестручног кадра и њихова слаба заинтересованост за стручно усавршавање. Поражавајућа је чињеница да у три основне школе, у настави на српском језику ради 80-так наставника, а само пар њих познаје стандардни језик. У таквим околностима највише су оштећени сами ученици и њихови родитељи.

Настава

У прегледу полазних показатеља и смерница за утемељивање и побољшање постојеће наставе у школама на српском наставном језику те за припрему и увођење наставе из изборног предмета Српски језик и култура у образовном систему РСМ, основни постулат је: српској деци у РСМ треба омогућити учење и неговање српског језика (и културе) у свим развојним фазама од раног узраста у кругу породице (што би требало да је родитељска обавеза) па преко предшколског и основношколског до средњошколског и високошколског нивоа образовања.

imageproxy 1Ова нужна образовна вертикала се у свакој стратегији учења и неговања српског језика те организовања наставе на српском језику у РСМ мора максимално поштовати и редовно спроводити у пракси.

У регионима и насељима са аутохтоним и/или бројчано већим српским заједницама односно у српским срединама у којима постоји, или у којима ће се пројавити интересовање за похађање целовите наставе на српском језику у основним и средњим школама ту наставу у свим њеним сегментима треба побољшати односно тамо где је нема и основати; у осталим регијама и насељима Србима (али и ученицима који имају српско порекло и/или осталима који желе да похађају ту наставу) треба понудити односно организовати наставу изборног предмета - Српски језик и култура. У противноме, овде се можда може проговорити и о одређеном виду дискриминације ученика мањинске српске заједнице.

У српским породицама (и мешовитим и једнонационалним) и српској заједници у РСМ све ређе се говори и негује матерњи српски језик.

imageproxyУопште узев, према оценема компетентних професора, у овој земљи се јавља веома јак утицај македонског језика на матерњи говор Срба. “Наступио је процес језичке интеграције при чему се данашњем средњем и млађем српском нараштају македонски стандардни идиом намеће као једини комуникацијски код”. Истински носилац српског језика, углавном стариначких српских говора, данас јесте само најстарији српски живаљ у српским насељима у Доњем Пологу, у Скопској Црној гори и у области Куманова. Овде се с пуним правом намеће и питање виталности досељеничких српских говора, и то како у кумановској и скопској регији, тако и у области средишњег и јужног Повардарја.

Зато се указује да се српски језик превасходно мора учити и неговати у породици и српској заједници. То је први и основни услов и за очување наставе на српском језику РМ. У супротноме, реално се може очекивати пасивна потпуна језичка и етничка асимилација Срба у РМ.

51127069 22933821743У насељима где постоје основне школе са наставом на српском језику треба основати и предшколске установе са наставом на српском језику. У осталим насељима (нарочито у Скопљу и Куманову) треба организовати и родитељима понудити допунску наставу на српском језику за децу предшколског узраста.

У склопу израде преко потребне стратегије за целовиту наставу на српском језику на свим нивоима образовања треба да се разради и могућност оснивања приватне гимназије (са одговарајућим интернатом) на српском наставном језику у Скопљу.

Став је треба акредитовати све постојеће студијске програме, а сходно реалним кадровским и финансијским могућностима утемељити и побољшати наставу на студијском програму: Српски језик као други главни предмет, шестосеместралне академске студије, и ту треба увести два смера, наставни и преводилачки у оба смера (од српског ка македонском и обрнуто). На наставном би се образовао кадар за извођење наставе из факултативног изборног предмета Српски језик и култура у основним и средњим школама.

01.03.2019 kisТакође треба да се употпуне подаци о овој универзитетској настави српског језика. И она је и те како потребна и требало би да се на одговарајући начин подржи.

Досадашња гледишта компетентних аутора показују да наставници који предају у школама са наставом на српском језику у РМ углавном нису овладали ни стандардним српским језиком ни специјалним терминолошким регистрима из својих наставних области.

Имајући све то у виду, потребно је организовање специјалних курсева српског језика за наставнике у школама са наставом на српском језику. Те курсеве треба да организује и изводи страни лектор за српски језик при Филолошком факултету „Блаже Конески“ у Скопљу.

У предстојећој припреми односно школовању будућих васпитача и наставника за рад у настави на српском језику на свим нивоима образовања посебна пажња се мора посветити стицању комуникативне компетенције, и у говореном и у писаном језичком изразу.

01.03.2019 sponaБудући да досадашња искуства, првенствено по увођењу болоњских наставних принципа, показују да је одабир кандидата за упис на дате студијске програме у великој мери био неодговарајући, у свакој даљој стратегији се мора предвидети и начин који ће омогућити да се код добрих кандидата пројави већа заинтересованост управо за студирање на понуђеним програмима за српски језик и књижевност.

За наставу на српском језику у РСМ недостају одговарајући или квалитетни уџбеници. Постоји проблем и са израдом и са превођењем уџбеника за све наставне предмете у свим разредима постојећих основних школа. Као и сва остала питања, и овај проблем заслужује посебну анализу и укључивање компетентних стручњака за израду или превођење одговарајућих уџбеника.

Настава изборног предмета Српски језик и култура мора бити добро осмишљена и то на постулатима најновијих методичких и дидактичких принципа. Дакле, поред стручњака из области нормативне граматике српског језика, на изради релевантних уџбеника треба да буду ангажовани и одговарајући стручњаци из области педагогије, психологије...

mesaНеопходно је формирање Савета за српски језик и културу у РСМ. Чланови овог савета треба да буду пре свега угледни стручњаци у својим областима, који добро познају ову проблематику и који су спремни да озбиљно раде на датим пословима. У Савету треба да буду угледни методичари и дидактичари у области методике наставе српског језика, па и македонског језика, као и страучњаци из одговарајућих педагошких и психолошких дисциплина и из РС и из РСМ.

Култура

Изузев повремених појединачних “дотицања” одређених облика презентације српске културе, превасходно пројектним спровођењем дела активности грађанских удружења и културно информативних центара, попут СКИЦ “Спона”, чињеница је да у РСМ не постоји српска културна институција која би свеобухватно развијала културу, уметност, народни фолклор, књижевно стваралаштво и друге облике материјалне и нематеријалне културе. То претставља велики хронични проблем српске заједнице у овој земљи.

mesa1Актуелни капцитети објективно су минорни у односу на потребе за просторним и креативним центром српске заједнице у РСМ и не задовољавају њене потребе за афирмацијом српског стваралаштва и општих културних вредности, као и поједнаца који стварају на српском језику.

У условима помањкања правог подстицаја за остварење тих циљева са централног нивоа, неопходна је подршка и стварање услова од државе или локалне самоуправе за формирање културних центара намењених припадницима мањинских заједница у РСМ. У конкретном случају – српске заједнице са условима за стваралаштво, афирмацију, развијање и неговање културних вредности Срба у овој земљи.

У склопу предлог иницијативе у тој области је оснивање Српског позоришта, културно изложбених центара, библиотеке са читаонивом, у Скопљу и Куманову... где би се створиле могућности за ширу праву афирмацију уметничких и креативних вредности укључивањем културних радника и промотера, као и научних истраживача припадника српске заједнице у РСМ.

imageУ иницијативи је и предлог ресорном Министарству културе РСМ, као и надлежним органима и саветницима на државном нивоу задуженим за културну афирмацију мањинских заједница, са упутствима и налозима локалној самоуправи да подрже успешну реализацију потреба и захтева српске етничке заједнице у РСМ.

У том циљу за реализацију тих потреба по наведеним предлозима, као једно од решења је свакако и довољна солуција којом би се уместо оснивања нових, имплементирали у оквирима постојећих државних установама културе, институцијама као што су, на пример, МНТ, или Театар мањина у Скопљу, Театар у Куманову, домови културе и друге културне установе у осталим градовима па и селима широм РСМ, где је живи значајан број припадника српске заједнице, формирање канцеларија у тим центрима или установама са ангажманом оспособљених кадрова за развој, креацију, промоцију и афирмацију српске културе у РСМ.

Медији

У датим околностима и условима упутан је и српски прилог о “стању ствари” по свим циљаним областима. Годинама срозавана медијска основа “на српском”, на пример, баш као и образовна, сведена је на пуку симболику.

SlovoОбјективно гледано, конкретно медијски утицај гласила из матице Србије на простору РСМ годинама је сужаван, готово багателисан, без правог властитог угла и печата осликавања. Ослањањем на агенцијску размену и интернет преношење “партнерских”, често фабрикованих и “произведених” информација, та понуда из тог блока на српском, зато често најблаже речено нереална па и на жалост, контрапродуктивна. Понекада чак и директно, готово злонамерно – нетачна. Дописништва српских гласила у Скопљу су одавно распродата а “српски угао” погледа у извештавању из РСМ држи само пар акредитованих дописника.

Свеукупним сагледавањем утицаја медија из матице Србије на Македонију, покривености и задовољења информативних потреба дела српског народа који живи у овој земљи, очита је апсолутна запостављеност и пасивност, без реално достижних домета, потврђених позитивних искустава из претходног периода. У ту невеселу слику се уклапа и већ одомаћена пракса дистрибуције дела српске штампе са даном закашњења, док су руководства неких редакција из Србије потпуно обуставили пласман својих издања у овој земљи...

Домаћи медији на српском у РСМ хронично већ таворе, а неки су и угашени. Нагомилани проблеми се годинама не решавају, упркос чињеници да је објективна ситуација – алармантна. Изузев “Видик”-а и радијске емисије на Јавном сервису МРТВ другог штампаног медија на српском – нема. После пуних шест деценија први покренути часиопис на српском језику у Скопљу, угашен је марта 2009. године.

01.03.2019 telПрви и једини информативни портал Српског културно информативног центра Спона (www.srbi.org.mk) као пионирски подухват, "подигнут" је 2006.године и упркос ускраћивању подршке још је актуелан, ажуран и садржајан извор информација на српском језику у РСМ.

Електронски информативни сервис Спона, као и видео портал Србтел (https://srbtel.mk/) раде искључиво на волонтерској основи, без никакве директне, или индиректне финансијске подршке институциија државе. У таквим околностима, објективно, њихово функционисање па и даљи опстанак доводи се у питање.

Часопис СКИЦ-а Спона – “Слово” са подлистком за најмлађе “Словце”, покренут је 2007. године, но, због недостатка финансијских средстава и без икакве подршке, угашен је пре четири године...

У Агенцији за аудио визуелне медијске услуге нема ни једног представника српске заједнице.

На другом каналу МРТ емисија на српском језику „Видик“, емитује се три пута седмично, у врло неатрактивним терминима, са техничким и кадровским потенцијалима који не задовољавају ни минимум потреба и услова професионалног информисања. Тиме се не задовољавају ни основни критеријуми реалних потреба српске заједнице у РСМ у ширем смислу, не само информативном. Поолучасовн емисија „Видик“ на МРТВ, као и получасовна радио емисија на Македонскотом радију, одавно не задовољава потребе у правом информисању на српском језику.

mrtvg0На овом каналу доминира програм на албанском језику са око 96 часова недељно. Програм на турском се емитује око 16 часова недељно, а остали програми - на српском, ромском, влашком и бошњачком језику заступљени су само са по 90 минута емисија недељно.

Конкретно, “Видик” је сведен на три получасовне емисије недељно у термину од 14.30. и 15.00 часова. У таквим околностима редакција са два новинара и уредником, није у могућности да понуди ни минимум информација, разноврсност тема и да презентара целовиту објективну слику своје етничке заједнице као и осталих у мултиетничкој друштвеној средини РСМ. У тренутку када Срби широм региона траже отварање емисија на српском језику на јавним сервисима у државама у којима живе, Срби у Македонији су ово право остварили пре тачно 25 година, али је допуштено да се ова емисија обезличи до крајњих граница и сведе на само три новинара.

Редакције мањих етничких заједница су годинама остављене да таворе са по једним или највише три новинара, уз бројне техничке проблеме и без права на усовршавање, унапређење и подмлађивање кадровског потенцијала. Зато се предлаже да емитовање програма у емисијама МРТВ на српском језику буде свакодневно, структурално избалансирано, у адекватним термининима. Предлаже се кадровско и техничко екипирање редакција, ангажовање дописника у срединама у којим живи значајнији број припадника српске заједнице. Пре свега у Куманову. Потребно је исто тако да се официјализира сарадња између Јавног сервиса МРТВ са РТС, као и осталим Јавним сервисима земаља региона, чиме би се обогатио програм и укупна информативна понуда у емисијама на српском и свим осталим језицима и успоставила ближа регионална сарадња.

Spona11Испуњењем ових иницијатива припадницима српске заједнице би се омогућило израженије афирмисање културно просветних циљева и њених других значајних потреба у земљи. Већом медијском понудом омогућило би се и другим заједницама у земљи боље да упознају суграђане српске националности, у свеукупном доприносу изградње једног мултиетничког грађанског друштва без предрасуда и баријера.

За остваривање ових циљева у иницијативи неопходно је планирање и обезбеђење сигурних извора средстава у буџетима за програме мањинских етничких заједница на Јавном сервису МРТВ, да се омогући кадровско и техничко јачање ових редакција, а тиме и да се обезбеди већа заступљеност у програмској шеми. Кључни део ових предлога, извесно је да би био решен отварањем новог мултиетничког канала на МТВ, што је и предвиђено новим законом о медијима у РСМ.

Нови канал на Јавном сервису МТВ, са постављењем искусног новинара, професионалца у континуитету, кадра српске заједнице на месту главног и одговорног уредника, осликаваће пуни и заокружени мултиетнички и мултикултурни карактер друштва РСМ, свакодневним плански осмишљеним и адекватно реалности избалансирано, професионално уређеним програмима на српском, турском, ромском, бошњачком и влашком јазику.
М.С.-Н.Р.-С.С.