Са циклуса предавања историчара Дејана Ристића у Северној Македонији - колико је (са)чувано културно наслеђе Балкана (Фото)

Dejan Ristic foto Luka Susa07. април 2019.

Циклус предавања у Северној Македонији, на тему „Културно наслеђе – спона међу народимаˮ, историчар Дејан Ристић уочи викњенда завршио је у Охриду, после врло посећених сесија одржаних у Скопљу на Филозофском факултету државног Универзитета св Кирил и Методи, у Куманову у библиотеци „Тане Георијевски“ и Дому културе у Битољу.

Изузетно богатство културне баштине са археолошким локалитетима, просторним културно-историјским целинама, богомољама, утврђењима, јавним споменицима, бојиштима, војним меморијалима и местима страдања, архивима, библиотекама, музејима, галеријама... чине Балканско полуострво препознатљивим у европским и светским оквирима, указао је историчар на предавањима у Северној Македонији.

Skopljepredavanje  Filozofski fakultet- Богатсво културног наслеђа на територији Србије и Северне Македоније нас обавезује да се ради много више и боље. Јер оно је заиста изузетно и без њега се не могу замислити наше културе, изјавио је Ристић, подсетивши да је ипак, мали део културног наслеђа двеју држава заступљен на листи УНЕСКО-а.

- Наша некадашња заједничка држава је била један од оснивача. Уговором о сукцесији, држава Србија је преузела сва права земаља наследница па самим тим је и један од оснивача УНЕСК-а. На УНЕСКО постоје три листе културног наслеђа.

Репрезентативна листа непокретног културног наслеђа, репрезентативна листа покретног културног наслеђа, које носи леп назив - „Памћење света“ и репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа. За све наше земље је битно да будемо на тим листама што присутнији са што већим бројем номинација, рекао је.

56502787 2157173917706058 4452847038215749632 nСрбија на репрезентативној листи непокретног културног наслеђа УНЕСКО, међу скоро 1000 локалитета културног и природног богатства широм света, места изузетне универзалне вредности, има осам уноса, потсетио је Ристић. Археолошки локалитет Гамзиград – Ромулијана, Богородичин манастир у Студеници, Стари Рас са Сопоћанима, који обухвата Ђурђеве ступове, цркву светих апостола Петра и Павла у Расу и четири средњовековна споменика на Косову и Метохији – Пећка патријаршија, као седиште Српске православне цркве, где се налзи трон Светог Саве, манастир Грачаница, црква Богородице Љевике у Призрену и манастир Високи Дечани. И, једина регионална номинаџција - Стећци.

Dejan Ristic predavanje u Ohridu foto MНа листи „Памћење света“, Србија је заступљена са три уноса Мирослављерво јеванђеље, први српски рукопис с краја 12. века, архивска грађа Никола Тесла, која се чува у Музеју Никола Тесла у Београду и документи објаве рата Аустроугарске Србији – којима је означен почетак Првог светског рата.

На листи нематеријалног културног наслеђа Србија је заступљена са породичном славом, колом и певањем уз гусле.

- Северна Македонија је на репрезентаивној листи непокретних културних вредности заспупљена само са једним уносом из 1979. у доба социјалистичке Југославије – Природне лепоте и културно наслеђе Охрида и околине.

Ohrid predavanjeНа листи покретног културног наслеђа из Северне Македоније не постији ни један унос, приметио је Ристић. А на листи нематеријалног културног наслеђа из Северне Македоније је неколико уноса у три године заредом 2013, 2014 и 2015. Верски обред, прослава 40 мученика у Штипу, аутохтони обичај, Копачка игра из села Драмче, редак и необичан обичај и Гласечко из села Доњи Полог. Етномузиколози кажу да је то у европским оквирима потпуна специфичност. То је двогласни мушки напев.

У основи предавања Ристић је указао на који начин културно наслеђе представља спону међу народима и зашто би га требало посматрати као богатство у различитостима. Колико познајемо, на који начин чувамо и како управљамо сопственим културним наслеђем? Шта је оно што представља светску вредност? По чему Балканско полуострво може бити препознатљиво на светским културним и туристичким мапама...
М.С.

Фото: Лука Суша