Поклони радост

Српски у суженим оквирним „дозама“

04.08.2014 recica04. септембар 2014.
На старту нове школске 2014/2015. законом обавезујући образовни систем у Македонији обухавата око 280.000 основаца и средњошколаца. Први пут у клупе школских учионица ушло је и око 19.000 првачића, од којихе је свега 20 у одељењима са наставом на српском језику.

У три основне школе у којима се још увек спроводи процес образовања на српском наставном језику, септембарски извештаји о броју ученика неумитно потврђују сурову реалност сталног смањења броја ученика истрајних у школовању на матерњем српском језику.

У Основној школи (ОШ) „Свети Ћирило и Методије" у Кучевишту на Скопској Црној гори, ове школске године уписано је шест (6) првака у одељење са наставом на српском, а 24 на македонском језику. У ОШ „Светозар Марковић" у Старом Нагоричану за српски је пријављено пет (5), а на македонском четири (4) ђака првака, док је школа „Браћа Рибар" у Табановцу у први разред примила девет (9) „српчића", и осам (8) ђака на македонском наставном језику.

Тек започете школске године у одељењима са наставом на српском језику, у поменуте три образовне установе у деветолеткама – у Старом Нагоричану, Табановцу и Кучевишту, школовање је почело десет првака мање него лане. Збирно у све те три школе у деветолеткама наставу на српском прати 182 школараца који бране „част" популације Срба којих је званично бар, на последњем још увек важећем попису 2002. пребројано нешто мање од 36.000, или 1,7 одсто од укупног броја становника у Македонији - 2,2 милиона житеља.

Са септембарским стартом нове школске године, макар и на кратко, медијски мање дозирано, најмлађи постају главна тема. У озбиљним бригама за децу, то најбоље знају родитељи. Сурови статистички подаци потврђују да је девети месец у години – најскупљи! Но, бројке потврђују и забрињавајуће смањење деце која статсавају за школске клупе.

У првим извештајима на старту школске године регистровано је мање ђака првака – и у Србији за 2.500, и у Македонији за 1.500 дечице „у минусу" у поређењу са септембарским показатељима лане.

Попут неких претходних осликавања и анализирања поражавајућих показатеља о школовању деце Срба на свом матерњем језику у Македонију, тако и ове године, равнање броја таквих ученика у све проређенијим одељењима потире сва политичка улепшавања и разводњавања проблема наше сурове реалности.

Без обзира на било каква „објашњења", ако их уопште више и има, тиме се, по ко зна који пут потврђује да се настава на српском језику у Македонији, постепено, практично – гаси. Политиканстска ружичаста представа као додатно објашњење о одуженом „деловању" пред таквим потврдама - не вреди. И са поменутим показатељима, уз остале статистичке бројке, увиђа се да је Срба у овој земљи све мање. Разумљиво у том оквиру је стално бројкама потврђено смањење популације најмлађих Срба у Македонији обухваћених процесом законом регулисаног образовања.

Чињенице су непобитне, истина је сурова. Заслужује озбиљно дугорочно сагледавање. У међувремену сурови данак, између осталог плаћа се и преко леђа најмлађих. У прилог таквим констатацијама непобитно иде и одужена нестабилна и неутемељена политичка и друштвенан оријентација матице према овом проблему Срба у земљама региона, разумљиво укључујући и Македонију. Потврђује то и пример непринципијлне и колебљиве подршке са прекидима чак и пројектима за одржавање факултативне наставе на српском језику у Македонији, попут оних које спроводи Спона у раду са српском децом у Скопљу и у Речици код Куманова.