Најновији подаци Међународне агенције за енергетику ИАЕ потврђују да је Србија од 40 земаља са највећим уделом угља у производњи струје на шестом месту. Првих пет су Боцвана која скоро 100 одсто електричне енергије добија из угља, Косово (коју ова ИАЕ издваја као посебну државу, иако је она део Србије), око 95 одсто, Јужна Африка око 93 одсто, Монголија 85, Индија са око 75 и Србија са око 70 процената. Мање од нас струју у термоелектранама производи БиХ, Пољска, Мароко…

Како се наводи у истом извешају ИАЕ, Косово има међународну обавезу да не гради термоелектране на угаљ, док Србија и БиХ немају ништа слично и вези са угљем. Србија је истовремено и у групи од шест земаља које се нису обавезале да постепено напуштају угаљ, нити је усвојен национални план за нето нула емисију гасова стаклене баште. То исто важи за Монголију, БиХ, Зимбабве Гватемалу…

Ако се све ово зна, коме се у међувремену толико журило да угаљ замени ветром или сунцем?

Ако Србија у неком тренутку буде морала да пређе на производњу зелене енергије, термоелектране (ТЕ) не треба гасити већ их конзервирати, као што је то урадила Немачка, каже помоћник директора у Сектору за стратегију „Електропривреде Србије” (ЕПС) Милан Јаковљевић.

– Потребно је око 300 милиона евра да се заокружи инвестициони циклус у површинске копове угља. Тај новац је био испланиран у стратегији развоја, али није био обезбеђен, а да јесте сада не би било проблема у производњи струје. У међувремену је држава из буџета обезбедила средства за рударске пројекте за које је сада потребно одређено време да се реализују – каже Јаковљевић.

Србија, истиче, не сме и не треба да се одрекне свог угља у производњи струје, без обзира на обавезе које јој намеће Европска унија. Не треба размишљати о затварању или гашењу домаћих термокапацитета. То није урадила ни Немачка. Она је своје ТЕ конзервирала и сада их у овим кризним временима, поново активира. А угаљ купују.

– Ако већ морамо да поштујемо европске стандарде и ми домаће ТЕ можемо у неком тренутку да конзервирамо. Актуелна енергетска криза показала је све недостатке наглог преласка на зелену енергију. У овом часу је иначе исплативије куповати угаљ него увозити струју. Да бисмо имали тоталну енергетску безбедност, поред залиха нафте и гаса, немогуће је искључити угаљ који се у овим кризним ситуацијама показао као најсигурнији енергент. Србија је током деведесетих имала рестрикције, али није била енергетски угрожена, захваљујући свом угљу – рекао је Јаковљевић

Да у овом часу није добро затварати ТЕ потврђују и државни челници из Бугарске. Потпредседник Владе Бугарске Атанас Пеканов на Новој ТВ изјавио да са финансијске тачке гледишта, нема смисла тренутно затварати електране на угаљ. У Европској комисији је постављено да Бугарска мора да смањи за 40 одсто штетне емисије које долазе из енергетског сектора до 2026. године. Није написано како би то требало да се деси – да ли затварањем датог капацитета или сезонским радом термоелектрана на угаљ.

– У садашњој ситуацији, многе обавезе које су раније имале смисла, сада више немају. Електране на угаљ тренутно доносе велике профите држави. Финансијски, нема великог разлога да се затварају – сматра Пеканов.

Иначе према подацима ИАЕ, земље које најмање производе струју из угља су Пакистан (преузео међународну обавезу да више не гради ТЕ на угаљ) и Гватемала, која као и Србија нема никакве обавезе о питању угља. Тајланд и САД чија је производња струје из угља на око 20 одсто, имају обавезу да постигну нулти ниво емисије, али не и да напусте угаљ.