На Међународни дан становништва, Републички завод за статистику објавио је занимљиве податке. У свету данас живи 7,87 милијарди, а просечан становник има 30,9 година. У Србији, без података са Косова и Метохије, има 6,83 милиона становника.
У свету се дневно роди 383.071 беба, а умре 164.710 људи, што је више него дупло више рођених у односу на број умрлих.
С друге стране, у Србији се дневно роди 170 деце и умре 374 особа, што значи да је број умрлих дупло већи од броја новорођених.
Што се тиче старости становништва, Завод наводи да је просечна старост у свету 30,9 година, док је у Србији 43,5 година.
Подаци се односе на 2021. годину, осим податка о просечној старости светске популације, који је за 2020. годину.
За 35 година број становника на планети порастао је са пет милијарди на готово осам милијарди. С друге стране, у Србији, из године у годину, је све мање становника. Само 2021. изгубљено је више од 70.000 становника што је, на пример, град величине Зрењанина. При том, сваки пети становник Србије има више од 65 година.
“Желимо да живимо што дуже и када смо на путу да продужавамо људски век, налазимо се пред изазовом, старење је тема 21. века, као и имиграције, како ће се државе и владе својим политикама суочити са много већим бројем људи који имају више од 65 година”, каже демограф Даница Шантић.
И пандемија је утицала на демографску слику повећањем стопе смртности. Истовремено се, кажу статистичари, рађало више деце него ранијих година.
“Оно што је добро јесте да је у 2021. години забележен благи раст живорођене деце, као и у 2020. години, у првих пет месеци имамо 515 беба више. То јесте неки позитиван знак да ипак ствари нису тако лоше”, наводи начелница Одељења за демографију Републичког завода за статистику Гордана Бјелобрк.
Само да би се одржао број становника рачуница је једноставна – двоје деце по породици. Али многима није лако достижна.
“Ако постоји могућност сигурног запослења, стабилних прихода, могућност да добијете подршку родитељству ако боловање може да узме и отац и мајка, ако имате и институције и тржиште рада који су пријатељски настројени према родитељима, онда је вероватноћа да ће родитељи добити већи број деце и већа”, сматра социолог Данило Вуковић.
Србија има негативан природни прираштај од деведесетих година, у многим општинама још од шездесетих. Ако се тренд не промени, Србија ће, упозоравају стручњаци, за двадесет година имати милион становника мање.
