Ако се ништа не промени у сфери фертилитета и спољних миграција, садашње мере популационе политике даће резултат тек 2080. године, чуло се на скупу „Будућност старења” у Српској академији наука и уметности

Србија спада у десет најстаријих земаља Европе у којој је број седокосих увелико надмашио број деце  – најновији подаци Републичког завода за статистику говоре да је свака пета особа у нашој земљи старија од 65 година, а свака седма млађа од 15 година. Осим што представља озбиљан демографски изазов, старење значи и повећани притисак на здравствени и пензиони систем, као и систем социјалне заштите истакнуто је на научном скупу „Будућност старења” у Српској академији наука и уметности.

– Иако је Јапан земља са најстаријим становништвом, у којој је чак сваки трећи грађанин старији од 65 година, Стари континент из демографски оправданог разлога носи тај назив, јер је број припадника трећег доба највећи управо у Европи. Подаци говоре да четвртину становништва у Италији чине старији од 65 година, у Грчкој, Португалији и Финској проценат старих износи 23 одсто, док у Србији 21 одсто опште популације спада у категорију старих особа. Пројекције Уједињених нација говоре да се у следеће три деценије очекује дуплирање броја старих – сваки четврти становник Европе и Северне Америке биће старији од 65 година, а у Србији ће 27 одсто популације имати више од 65 година – истакла је др Мирјана Рашевић из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.

Др Слађана Драгишић Лабаш, професорка на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду, упозорила је да, према подацима Светске здравствене организације, једна од две особе на свету испољава ејџизам према старима, а неке од најчешћих предрасуда су да су старе особе болесне, сиромашне, депресивне, немоћне и ружне.

– Подаци истраживања које је спроведено на узорку од 28 европских земаља говоре да је четвртина старих у Европи доживела неки облик дискриминације, а на њу се највише жале грађани у земљама Источне Европе, док је она најмање присутна у скандинавским земљама. У Србији постоји снажан структурални ејџизам, а истраживање спроведено међу старима у Београду говори да њих највише брине материјална егзистенција, здравствена заштита и слаба институционална заштита, док резултати другог истраживања сведоче да се чак половина старих не осећа да је једнака са осталим грађанима. Занимљивост изведена из једног истраживања са студентима Филозофског факултета гласи да само 22 одсто њих нису чувале баке и деке док су били мали. Па ипак, исти ти студенти робују негативним стереотипима и сматрају да стари не треба да раде, возе кола и баве се политиком – закључила је др Слађана Драгишић Лабаш.

Говорећи о феномену удовиштва у нашој земљи, др Мирјана Бобић, професорка на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду, скренула је пажњу на чињеницу да се Србија налази у европском врху по броју особа које су остале без брачног друга, али и подсетила да више од две трећине тзв. обудовелих чине жене.

– Удовиштво је пре свега женски феномен – жене чине чак 78 одсто особа чији је брачни друг преминуо. Узроци ове појаве су бројни, јер жене живе дуже (у просеку пет година) од мушкараца, а приликом склапања брака мушкарац је у просеку 3,5 године старији од жене. Осим тога, жене ређе склапају други брак након смрти супруга и ређе се одлучују за заједнички живот са новим партнером. Са друге стране, мушкарци чешће улазе у нову брачну заједницу након смрти супруге, јер брак за њих има већи социјални значај него за жене – њима је важнији квалитет емотивног односа, а не брачна форма. Великом броју удовица у нашој земљи кумује и чињеница да су највећи део избегличке и интерно расељене популације чиниле жене – од 600.000 особа које су током деведесетих и почетком 2000. године дошле у Србију, удео удовица је био већи него у домаћем становништву – закључила је професорка Бобић.

Др Владимир Никитовић, из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, нагласио је да у Србији данас живи исти број становника као пре шездесет година и подсетио да је у последњих тридесет година удвостручен удео старих.

– Можемо очекивати смањење становништва за петину, а процене говоре да ће 18 од 25 области изгубити више од половине становника до краја века. Ако се ништа не промени у сфери фертилитета и спољних миграција садашње мере популационе политике даће резултат тек 2080. године – најављује Никитовић.