Фудбалска репрезентација Србије вечерас је у Подгорици савладала селекције Црне Горе резултатом 2:0 у дерби мечу групе Г квалификација за Европско првенство, које ће наредне године бити одржано у Немачкој.
Црна Гора овај меч прогласила је утакмицом високог ризика, дуел је подигао много “прашине” на целом Балкану. Светска јавност најављивала је да би већ по слетању непријатне сцене могле да дочекају нашу експедицију, међутим, ништа од предвиђања није се обистинило, већ сасвим супротно.
Од инцидената ни И, српске заставе виориле су се главним градом ове приморске земље, кортео наших навијача неометано је досепо на трибине Под Горицом, а тамо…
Тамо се видео доказ нераскидиве везе између српског и црногорског народа. Већ пре почетка меча било је спорадичних апела по улицама да се данас покаже достојансто и да се не звижди химнама двеју држава које су некада биле једно.
И тако је и било, а не само да није било звиждука, већ су се могли чути и громогласни аплаузи химни “Боже правде”, док су многи српски и црногорски љубитељи фудбала једни поред других заједно на трибинама очекивали спектакл.
Увертира утакмице протекла је онако како је нису очекивали ни најватренији навијачи популарних “соколова”. Србија инфериорна, црногорска доминација у почетних 20 минута игре и онда, велика шанса!
Почетни пресинг селектора Ивана Радуловића је уродио плодом. Нису се разумели Вања и Павловић, покушао је Крстовић лобом да смести лопту у небрањену мрежу, али је последњим атомима снаге Милинковић-Савић спасао наш гол.
Србија је наставила да се мучи, а прилика Александар Митровића у 26. минуту била је једино вредно помена што се тиче “орлова” у првих 45 минута.
Нападач Фулама се у том тренутку сјајно заградио у свом стилу расног таргет-мена, окренуо је чувара, упутио пројектил ван баланса са неких 7,8 метара, али лопта је прозујала поред гола Мијатовића.
О томе колико је Србија била бојажљива говори и чињеница да је то био и први шут на мечу ка голу који је чувао Мијатовић.
Просто није било оне препознатљиве директности, флуидности, спор проток лопте, приступ игри на који нација није навикла посебно од када је на челу националне селекције селектор Стојковић.
Србија непрепознатљива, тешко да су и црногорски навијачи очекивали да ће њихови изабраници пре краја првог полувремена бити ти који су оставили бољи утисак на терену.
Србија ни налик оном тиму који је без обзира на резултат свим силама атаковао на гол ривала.
Изгледа да су се неке ствари након Катара променили у филозофији селектора Драгана Стојковића Пиксија, да ће сада резултат, а не лепршавост бити у првом плану.
Селектор Србије решио је да одмах реагује изменом већ на старту наставка. Душан Влаховић је “бачен у ватру”, из игре је изашао Ђуричић. Такође, на терен је ушао и Андрија Живковић, а напустио га је данас потпуно индиспонирани Иван Илић.
Пикси није желео више да трпи инфериорно издање својих изабраника, кренуо је офанзивније, није више било шта да се чека, Србија је кренула са два нападача у наставку, али ни то није променило стање на терену.
Прва фудбалска успаванка уследила је у других 45 минута. Тежиште игре готово константно на средини терена, повремено на трећини “соколова”. Црногорци су се након пресинга у увертири потпуно повукли, а Пиксијеви изабраници потпуно без идеје како да пробију бедем данашњег ривала. Од фудбала “ни Ф”!
И онда, када су многи већ видели да ће као да је суђено братски дерби бити завршен поделом бодова шок за домаће присталице.
Душан Влаховић на асистенцију Филипа Младеновић матира Мијатовића, испоставиће се не за коначних 1:0.
