На трећој годишњој конференцији Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију (ГПАИ), која је 21. и 22. новембра одржана у Токију, Србија је постала члан ове престижне међународне организације, пренела је Политика. Тако је наша земља ушла у круг држава чија је амбиција да буду „локомотива” развоја технологије, која ће у будућности одсудно преобликовати привреду и друштво, а то већ и сада чини.

Глобално партнерствo за вештачку интелигенцију је настало 2020. године на иницијативу председника Француске Емануела Макрона и канадског премијера Џастина Трудоа, уз подршку Г7 и ОЕЦД. Прва конференција одржана је у Канади (виртуелно, због пандемије ковида 19), а наредна 2021. у Паризу. Том приликом, председнику Макрону је уручен годишњи извештај о раду организације чији су оснивачи Аустралија, Канада, Француска, Немачка, Индија, Италија, Јапан, Мексико, Нови Зеланд, Република Кореја, Сингапур, Словенија, Велика Британија, Сједињене Америчке Државе и Европска унија. Њима су се 2021. придружиле Белгија, Чешка, Данска, Израел, Холандија, Пољска и Шведска, а ове године Турска, Аргентина, Сенегал и – Србија.

– Чланице ГПАИ не постају све земље које поднесу захтев за пријем. Прошле и ове године неколико њих је одбијено, јер нису прошле густо сито од неколико десетина стручних питања која се тичу развоја ИТ сектора и вештачке интелигенције (ВИ) у националним оквирима – каже за наш лист Стефан Баџа, саветник у кабинету премијерке Ане Брнабић, кључни играч тима који је са успехом окончао процес пријема Србије у Глобално партнерствo за вештачку интелигенцију.

Наша земља је писмо о намерама послала у јуну, а поред задовољавајућих одговора на поменута стручна питања, уздала се у још неколико адута. Како објашњава наш саговорник, претходних месеци били смо врло активни у радним групама Савета Европе и Унеска које се баве вештачком интелигенцијом, што смо предочили ГПАИ, уз податке о сарадњи које смо на том пољу имали са Уједињеним Арапским Емиратима и Републиком Корејом. Осим тога, поједини представници Сингапура, Кореје и Италије у ГПАИ, који су нам били партнери у ВИ пројектима, личним препорукама су подржали кандидатуру Србије. Широку подршку смо обезбедили и ангажовањем наше дипломатије, истиче Баџа.

Стефан Баџа, саветник у кабинету премијерке Ане Брнабић

– О пријему у ГПАИ чланице одлучују консензусом, тако да то што нико није био против има и значајну политичку тежину. Велика је ствар што су технолошки и економски најразвијеније државе препознале досегнути ниво и потенцијал Србије у области ВИ. Сада, као чланица, имаћемо привилегију да будемо у току с најактуелнијим дешавањима које се тичу ове сфере, бићемо укључени у обликовање и доношење одлука. Намера нам је да активно делујемо, није нам стало до чланства ради чланства – наглашава Стефан Баџа.

Према његовим речима, биће корисно да „из првог реда” пратимо како ће се развијати регулатива која се тиче ВИ, будући да Србија највише ИТ услуга извози у САД, Велику Британију и ЕУ, које су чланице ГПАИ. А и за фирме из тих земаља које код нас послују значајно је то што сарађујемо с њиховим матичним државама у формирању регулативе и политика.

– Ми ћемо наредне недеље изаћи с предлогом препорука за развој вештачке интелигенције у Србији. Бићемо прва земља у Европи која ће имати такав документ на нивоу државе – истиче Баџа.

Најављени пионирски искорак није изненађење, с обзиром на то да је Србија још 2019. усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције, само две године након што је то прва у свету учинила Финска. А према параметрима који показују у којој мери је влада неке државе спремна да користи ВИ у свом раду и у пружању јавних услуга, Србија је за 2021. рангирана на 52. место међу 172 земље. Истраживање које је крајем прошле године спровео Унеско показало је да смо међу свега 11 земаља које су лекције о вештачкој интелигенцији уврстиле у наставне програме државних основних и средњих школа. Уз то, у специјализована ИТ одељења похађа више од 1.000 ученика, што је скоро два одсто средњошколаца.

У новосадском институту ангажовано је 40 истраживача

– Одгајамо генерације које се неће плашити нових технологија, већ ће их широко користити и унапређивати. То су плодови које ћемо почети да убирамо за десетак година. Већ сада, кроз курсеве на Националној академији за јавну управу обучавамо државне службенике са могућностима вештачке интелигенције. И велику пажњу посвећујемо етичком аспекту, јер је врло важно да ту технологију органи управе користе на одговоран начин. Такве курсеве понудићемо и привредницима – закључује Стефан Баџа, саветник у кабинету председнице Владе Србије.

Институт – партнер државе и привреде

У складу са Стратегијом развоја вештачке интелигенције за период 2020–2025, Влада Србије је у марту прошле године основала Истраживачко-развојни институт за проучавање примене ВИ у различитим областима. Седиште прве научне установе те врсте у овом делу Европе је у Новом Саду, а има и канцеларије у Београду и Крагујевцу. Осим изврсности у научноистраживачком раду, један од главних задатака института је да пренесе своја знања привреди, али и да буде „инкубатор” стартап компанија и расадник кадрова. У својим редовима тренутно има 40 истраживача, њих десетак с међународним искуством. Институт је и значајан партнер нашој држави у пројектима који се тичу примене вештачке интелигенције, а на њега могу да се ослоне и иностране компаније које послују у Србији.

– У данашњем свету ВИ је једна од најутицајнијих технологија, јер утиче на раст привреде, отварање нових радних места и подршку иновацијама – каже Дубравко Ћулибрк, директор Истраживачко-развојног института за вештачку интелигенцију Србије. Како истиче, на овом пољу изузетно је значајна међународна сарадња, како би се истраживања олакшала, а пројекти унапредили.

– Управо зато очекујем велике добити од Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију. Чланство Србије у тој организацији је снажан подстицај примени ВИ у нашој земљи, као и прилика да са развијеним државама света обликујемо глобални ВИ екосистем који осигурава одговоран развој вештачке интелигенције и њену примену за општу добробит – поручује Ћулибрк.